VJESTNIK 1. (ZAGREB, 1899.)

Strana - 205

205 szuetomu Juriu duadezeti y due skude deponouati, da ie hote engedouati, liztor da im sze melioratia, ako bi koiu nih milozt uuchine, plati : ako li ne, da chesz tri leta, ali hote imanie uekouechnem zakonom preda sze y szuoi oztanak Uuszeti, y duadeszeti y due skude czrikue rechene dati, ali hote imanie obehine y czrikue nazad zmelioratiom, koiu uuchine, izruehiti, na sto plemeniti i viteški knez Krisanich y mi obehina zada zkupa buducha priuolizmo y uu ruke szi dazmo. Pri koiem dokonehaniu bihu dobri, plemeniti i poglauiti lyudi. Perui Ja Mikula Franetich, supan Draganichki, unogo postouani y uu Christussu ehaztni Gozpon Marko Kouachich, Plebanus nass Sipachki, Michal Verbanich, ztarezina Draganichki, Thomas Ztanechak, vicestaresina Draganichki, knesz Jurai Benczetich, czeszarove szuetlosli uu Karlouczu szóidat arehibusir, knesz Matthias Benczetich, knesz Stephan Grossei, czeszarove szuetlosti szóidat y Feldt-Schribar uu Karlouczu, Thomas Domaldouacz, Iuan . . . ., Marko Chcgell, Mihal Wchkouich, Matthias Dom .... Simunich, Iuan Herendich, Jurko Golub, I . . . . Buian, Iuan Benczetich, Martin Huz(niak), .... (F)ok, Mikula Berniak, y veche oztaleh (szedecheh) y ztoiecheh, presz broia, obehine, y uidechi nas .... ine y plemenitoga kneza Krisanicha dobrouolno priuolienie, zdogouorom moie bratie y obehine na ou lizt poztauih nassu obchinzku pechat za ueksega uerouania, tuerdniaue, y pozlednie prauicze radi. Datum in scamnis nostris Draganicensibus sede nostra solita apud Sanctum Georgium in Sipak die 11. Augusti 1680. Izvornik na papiru. Odozdo je pritisnut u pčelinjem vosku pečat obćine draganičke. Priobćio Mirko Sporcić. <$> KNJIŽEVNOST. Dr. L. Jelić, Najstariji kartografski spomenik o rimskoj pokrajini Dalmaciji. (Svršetak.) U 2. svesci ovoga časopisa imao sam prilike, da spomenem ovo velevažno Jelićevo odkriće, a ovdje ću nastojati, da ga u kratko prikazem. Spomenuo sam, da je g. Jelić osnovao svoju tvrdnju, da su naime po njemu pronadjene karte zaista izradjene neposrednim utjecajem Ptolomeja po risaču Agathodaimonu u ono doba, kada je Ptolomej živio, na kombinacijama. Tko stare karte poznaje, na toga vanjska oprema ovoga djela čini utisak, da je negdje tamo u 15. vieku izradjeno. To bijaše na prvi pogled i moj sud, kad sam promotrio fotografije, koje je g. Jelić dodao kritičnome tekstu. Da vidimo, što je g. Jelić nama podao. Prva tabla je veoma točnom fototipijom izradjena — kao i ostale table — kopija 19. stranice iz rukopisa Urbinas 82., te sadržaje popis dalmatinskih gradova uz oznaku njihova geografskog položaja. Već je ovdje prikazano tako važno i obilno gradivo, da će već po tome ovo djelo biti za našu povjest i geografiju upravo epohalno. Sto je god o našoj staroj topografiji do sada pisano bilo i sve, što je ostalo dvojbeno, nalazi na tom mjestu najpouzdaniji izvor za sve korekture i dopunjke.