VJESNIK 8. (ZAGREB, 1939.)

Strana - 31

31 preplati, a odmita od te zemlje gre 1 krajcar. Ti biše ponudni kmeti Šime Košavić, Luke Košavić. I pri tom biše dobri ljudi i poštovani jaldomašniki Ivan Katinčić, sudac gospodinov, Marčković ...., Matej Pivčić, Jandrej Sunarić, Marko Klarić, Petar Kovačić, Martin Kučarić, Mikula Šundić, Ivan Klarić, Mihalj Jurmanić, Petar Cabarnić, Jurak Šukal, Šime Šukal, Ive Šukal, Brne Šukal, Matić Kovačić, Mikula Cavoka Dančić i veće okolu dobrih ljudi i ja Martin dijak, ki to pisah po prošnji obiju dviju strane i u dobri volji. I opeljasmo tu zemlju, pojdosmo od sunča ishoda od jednoga hrastova panja do puti, doli putem idući doli v potok ter v brest, iz bresta gori idući vodotečinu v kamen, iz kamena opet v panj hrastov. Tote se meje stase. Jaldomav pismo, boga molismo i zagovor poztavismo, ki bi to pogovoril ali v tom ne stal, da zaostaje gospodinu 25 grivan i da iminje gubi. I ja Mike gori rečeni i s mojim bratom dah ta moj list Grguru svrhu sebe i sverhu maju ostanka za veče verovanija pred timi dobrimi ljudmi gori rečenimi i bi pisan pod pečat bratinsku novačku v letih gospodnih 1563. Ja Grgur i Jurak Šukli, budući meju sobom stričići, tako se učinisva dobrovoljnim zakonom: Ja Grgur dah Juraku jedan kus vinograda, a Jurak meni da svojih slogov zemlje va Kračicah 12 i pol. I jaldomav pismo i zagovor postavismo, ki bi naju to pogovoril, da zaostaje gospodinu 25 grivan i da imenje gubi. I bi pisano pred timi dobrimi ljudmi gori rečenim i on dan kako gori. Ja Tornas Šukal darovah Grguru Šuklu jednu moju njivicu poli njegove zemlje, počanši od bresta, potokom idući do Kiršićeve meje, tu meju gori idući pod kamen zdola pod Šukla Mataka meju na uvrate i ondi opet vodotečinu k brestu. Ondi se meje stase. A Grgur meni darova 1 dukat i širokih 60 dobrovoljnim zakonom i vekuvečnim zakonom. I opet ja Grgur darovah Tomašu i njega bratom jedan kus trs ja pustike, vse ono, ča me pristoji od Martinca Vakodančića, večnim zakonom. I zagovor bi postavljen, ki pogovori, da zaostaje gospodinu 25 grivan i da gubi imenje. I to bi pisano to leto i ta dan i pred timi dobrimi ljudmi gori rečenim. Ja napisah Martinus Klarich u Hernetiću in anno 1563. Original na pergameni u drzav. arkivu u Zagrebu. Pecat visi, 5. 1570. 3. listopada. U Gerovu. Ambroz Merle javlja, da je kupio u Oerovu tri polutke zemlje. Va ime božje, amen. Let od rojstva Isukerstova nakon 1570. miseca oktobra dan 3. u Gerovu. U kući Krištana Čopete, župana gerovskoga,