VJESNIK 3. (ZAGREB, 1928.)
Strana - 27
27 (za nas) sramota pred našima susjedima, kao pred magistrom i vladarem (sšouaiao-rijc) Abasgije, pred Vasparakanitom (Vaspurakancem), i vrhovnim vladarima (OTtepeedtp/ovtac) Armenije, pa će moći reći : »Car drži nevjerama Ibere, kuropalata i braću njegovu, i ne vjeruje im, pa je zato uzeo grad od njih. Nego radje neka pošalje 156 ) car turmarha ili kojega carskoga čovjeka (basilika), pa neka sjedi u gradu Keceonu i neka pripazi«. I dobe carskim otpisom 157 ) ovako : (t. j. ovaj odgovor): »Koja korist poslati budi turmarha, budi basilika? Ta sve ako i udje turmarh ili basilik, ući će 158 ) sa 10 ili 20 ljudi i sjedit će u konačištu, koje od vas primi; a budući da ima mnogo putova, koji vode u grad Teodosiopol, ne može od grada (Keceona) vidjeti karavane, koje ulaze u grad Teodosiopol ; a mogu karavane ulaziti u Teodosiopol noću, a da oni (seil, turmarh i njegovi ljudi) ništa ne vide«. Nu kako Iberi nijesu htjeli da se pustoši Teodosiopol, oni su voljeli, da se hranom snabdjeva, to oni ne poslušaše i ne dadoše grad Keceon, ma da su primili pismenu prisegu, 159 ) da će nakon zauzeća Teodosiopola, natrag dobiti taj grad. O Nikada ne htjedoše Iberi pljačkati ili zarobljivati u okolišu grada Teodosiopola ili njegovim mjestima (zemljama), ni u gradu Manzikertu, ili u njegovoj oblasti (èvuxpàxsia) 160 ). O Tako je kuropalat uporno držao fasijanske zemlje, tražeći za sebe svu Fasijanu i grad Avnik, navodeći, da ima hrizovulje blaženoga cara gospodina Romana i naše carice, 161 ) kojih je i prijepise 162 ) poslao nama po Zurbanelu protospataru, azatu 163 ) svome. Ispitavši ove nadjosmo, da mu (to jest kuropalatu) ne daju nikoje potkrepe (dokazala). Jer hrisovulja tasta našega sadržaje, da je taj kuropalat obećao, i kako je prisegom 164 ) utvrdio, napisavši svojom rukom, 165 ) 1M ) <5ç OOTOÇTSÊXY] jest imperativna forma u vulgarno-grčkom jeziku. Sr. Ducange: Gramatica linguae graecae vulgaris, p. XXIX. Jednako u književnom novogrčkom. 16T ) xéXsooiç. 158) i^et eloeX&eïv, vulgarno-grčka forma. I5B ) Pismeno obećanje učvšćeno prisegom: lyrpacpov opxov. cf. Zachariae: Geschichte des griechisch-römischen Rechtes, Berlin 1892, p. 292. lfl0 ) Voljeli su dakle vidjeti, zgodno komentira Manojlović, p. 155, ondje vlast arapskih amira negoli ugnijezdjenu jaku silu carsku. lfn ) Seil, majke Konstantinove, Zoe. Laskin i Manojlović prevadjaju r?jv •?]fj.ETépaç ßao'.XcoaTjc »našega carstva — veličanstva«( !)• Tà ïoa. y Ioov Graecis recentioribus est, quod veteribus avnypa<pov, simile quodvis scripti exemplar. Vide Gloss. Lai in »Pericla«. Ducange: Ap. ad Gloss. 1B3 ) U manuscriptu ima ad marginem istom rukom pisano: »outoc 6 ZoupßaveXf] ô TtatTjp zob Topvcxfj, r/jç 'Aßä, TOÖ àpxûoç aoyxÉXXoo. Cf. De them. I. 12' Brosset: un de ses nobles (Add. p. 146), Laskin. 16 *) Sr. o sintaktičnoj konstrukciji Manojlović: p. 158. Op. 11. 165 ) Izdao je dakle syrpoKpov Spxov.
