VJESNIK 2. (ZAGREB, 1926.)

Strana - 215

215 neka onih, kojih je pred Bogom vredno, nim sto škud pređi, nego je vzeme, ispuni. Dug pako sestrićev mojih sto rajnski, za kojega rečeno tersje nim jesem zavezala, kći moja Julka iž drugoga imićka moga dole napisanoga, kak je sama pred menum dobrovolno valuvala, plaćala bude, kak nad spomenutim tersjem zaveza nikakvoga ne bude. Drugi ves ostali moj imećek, gibući i negibući, kakoti zemlje, sinokoše i na Manduševcu hiže, pohištvo vse, kojimgoder imenom zvano, ostavljam kćeri moji Kercselichki Julki i nje odvetku, vezda živućemu i na potlam budućemu, a drugomu — doklam nje odvetka bude — nikomu; tak da iz žitka kojim goder imenom zvanoga, koj se onda najde, kada ja preminem, iz scevih svih i iz vina, koje onda bude, polovicu za se uzme, a polovicu za moju dušu — najmre ubogem siromakom i jako potribnem, kadi i siromaške redovnike razmim — razdeli. K tomu da gori napisanih nad tersjem zavezanih sto rajnski i drugih sto mojim sestrićem s svojim interešem plati; i kaj na potlam iz rečenih hiž, zemalj i sinokoš a gospodarstva svoga dobi, da iz onoga na novi oltar, kada se vu svetom Marku délai bude, dvajset rajnškov da. Zeta mojega Peršina s sto škudami pravoga mojega truda, koje jesem vnogo puti s mojimi vusti prišparala, za njegov zapis po pokojne moje kćere Jelunke platila jesem, kak njegva svrhu toga pred plemenitim magistratušem meni včinjena fasija i valaš svedoci, niti se vu ničem nikomu nikakova dužnica ne nahajam zvan gori napisanih sto škud sestrićem mojim. Testamentum — iliti razlučenje ovo moje zadnje — gori napisani kćeri moji Julki preporučam, da je po sebi i po svojih prijatelih brani, ravna i poleg volje moje na konec dopelja; kojega od riči do riči pravi par dala sem vezdašnjemu patru rektoru. Datum etc.« (Koncept u madžarskom državnom arhivu u Budimpešti medju spisima: »Acta irregestrata collegii societatis Jesu Zagrabiensis«, svezak V. broj 275). Napisao dr. Rudolf Horvat.