VJESNIK 2. (ZAGREB, 1926.)
Strana - 212
212 primit će Luka od rekto r a isusovačkoga 24 rajnska forinta. Povrh toga dat će Isusovci u ime okrepe Luki svaki dan. kada će raditi, po jedan »polić« (polovicu »pinte«) vina. Zidar Luka počeo je odmah raditi, te je već 12. lipnja 1684. bio gotov s tornjićem. Pripadom spominjem, da je ovaj tornjić izgorio 14. lipnja 1706., kada je požar uništio gotovo čitav Zagreb. Tom prigodom rastališe se i zvona u tome tornjiću. (»Acta Jesuitica irregestata«. Collegii Zagrabiensis fasciculus VIII. broj 144. U kr. ug. državnom arhivu u Budimpešti. — »Historia collegii societatis Jesu, in monte Graeco Zagrabiae siti«, svezak II. str. 28. Rukopis u kr. sveučilišnoj knjižnici u Budimpešti). Narudžba velikog oltara za crkvu sv. Katarine god. 1684. Gotovo sve oltare u isusovačkoj crkvi sv. Katarine u Zagrebu dadoše na svoj trošak izraditi pojedini imućni ljudi u tadašnjoj Hrvatskoj. Tako su Nikola g»*of Erdedi i njegova žena Ivana grofica Draskovic god. 1684. odlučili, da će na svoi trošak podići glavni oltar u crkvi sv. Katarine. U tu svrhu sklooiše oni 30. ožujka 1684. ugovor sa stolarom Mafijom Erlmanom, koji bijaše gradjanin zagrebački, ali je stanovao na kaptolskoj, a ne na gradskoj strani. Erlman se obvezao, da će oltar izraditi iz kruškova drveta, koje će ugladiti svijet locrnom bojom. On je preuzeo takodier brigu za kiparske radnje, te će no vještom kiparu dati izrezati kipove svetaca za oltar, a nod jedno i liien tabernakul i razne uresne predmete. Za sav taj posao i trošak dobit će Erlman 1100 rajnskih forinti, a kao likov — na koncu posla — jošte po jednu centu (56 kiloerrama) masla i sira. Posao će naderledati rektor isusovačkoga samostana u Zagrefju; on će pod.iedno Erlmanu isplaćivati novac u obrocima, valjda nrema napretku radnje. (Ističem, da je grof Nikola Erdedi god. 1684. bio ban hrvatski). Ugovor s Erlmanom pisan je hrvatskim jezikom, kako se tada govorio u Zagrebu, a glasi ovako: »Anno 1684., die 30. mensis Martii, včinena be pogodba s poštuvanem meštrom Matiašem Erlmon, tišlarom i purgarom Kaotolomskem, tak i pod te red. da rečeni Matiaš Erlmon tišlar nanravi zevsema lep i vre^en oltar veliki vit cirkve svete Katarine pri pat^eh .Težvitah ovde vu zagrebečkom varašu. Koferi veliki oltar bude moral ves biti iz hruškovoea dreva na svetlo-čemo pocriadîen iliti schwarfzbaizt. K tomu dužen bude rečeni tišlar vse rezane k'oe iliti statue svoiem stroškom včiniti. po dobrom pildhaueru izrezati i naoraviti, leo i vreden tabcnaculum, šilde za cimere i za inscriptie. vse cirade iliti rezana duguvanja, i rečium vse, ka i se eoder tišlarskoea i pildhauerskoea delà i meštriie potrebuie i pristoii k rečenomu oltaru, iz svoiesra dreva, svoiem stroškom i meštriium, svoiem trudom i s^e r bjum. po1e<? dane delineanie i 1 iti mustre, i pole? razlučenia i potrebuvania pat r a rektora koleeiuma zagrebačkoga societatis Jesu, koferi na to rečeno delo sVerb bude imal i vsu inspekciju i'iti derekciiu, dužen bude rečeni Matiaš Erlmon tišlar napraviti, zeotovîti i vu cirkvu postaviti. Za vsa s"ore imennwinq potrebna dmrnvania. za svoie delo, skerb i notrošek, bude imal rečeni tišlar eotoveh penez jedno jeze r o i sto rainškov, vsaki rainšk broieći r>o dvadeseti f?rošev ovrlešneh; i za leikuf fl*f1 aldomaš, kada delo zeotovi, jeden cent masla i jeden ce"t sira, a drugo ništar. Tu posrodbu mi našem podnisanjem i pečatinm vsaerdašnum potvcrdismo. Peneze pako mi davali budemo eore imenuvanomu patru rektoni, nn pako tišlaru. I kada se što nenez da, na ovu konvenciju napiše rečeni pater rektor. Actum Zaerabiae, die et anno, ut suora. Comes Nicolaus Erdeodï. m. P. Grof Draskoîeh Johana, m. p « (Original s pečatima grofa Nikole Erdeda i srrofice Ivane Draskovic čuva se u kr. i*ër.- držalom arhivu ti Budimpešti medju snisima »Acta irregestrata collegii Zagrabiensis«, svezak V. broj 9.).
