VJESNIK 2. (ZAGREB, 1926.)
Strana - 107
107 nička ličnost smatra kao kulturna tekovina Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pa bilo što je dugo vremena proveo na njenoj teritoriji, bilo što je pretežni deo njegova rada izvodjen na njenoj teritoriji. Što se tiče umetnika, koji su se na njenoj teritoriji zadržavali samo privremeno, uzimaju se u obzir u ovom pogledu predmeti iz doba njegova bavljenja. 2. Na sve predmete, koji su domaći (po autoru i po'reklu) ili od tudjih na one, što su se nekad nalazili na srpsko-hrvatko-slovenačkoj teritoriji i predstavljali neku kulturnu tekovinu; dalje na sve predmete, koji su u tesnoj vezi sa kulturom srpsko-hrvatsko-slovenačke teritorije bilo što su tu iz zemlje iskopani (preistorijska iskopvanja i istorijski nalasci), bilo što su poslani po naredbi, odnosno po inicijativi Srba, Hrvata i Slovenaca, bilo što su stvarno uticali na kulturni razvitak (tehnički, umetnički ili naučni) u srpsko-hrvatsko-slovenačkim zemljama. 3. Na sve one predmete, koji su domaćeg porekla ili na one tudjeg, koji predstavljaju ili pojedine krajeve ili gradjevine iz srpsko-hrvatsko-slovenačkih zemalja ili ličnosti i prizore, koji imaju značaja za istoriju ili kulturni razvitak ovih zemalja; ili na predmete, koji predstavljaju tipove važne za srpsko-hrvatsko-slovenačku etnografiju. Austrija izrično naglašava, da ona tim, što je uzela na se tu obavezu da čeka dvadeset godina za ove označene predmete, ne uzima nikakvu drugu obavezu, koja bi se možda odatle izvodila i da priznaje, mimo dužnosti obdržavanja gornjeg roka, samo obaveze u pogledu onih predmeta, koji su pravi srpsko-hrvatsko-slovenački, odnosno na one, koji potpadaju pod dve od nabrojanih kategorija 1—3, a koji nisu postali austrijska kulturna tekovina ili zbog svoje starosti ili stoga što su organski srasli s austrijskom kulturom ili koji nisu postali kulturna tekovina neke narodne države zbog drugih vrlo važnih odnošaja. Član XXII. Obaveza ovog dvadesetgodišnjeg čekanja ima se ovako razumeti, da predmeti označeni u članu XXI. ne mogu biti u tom vremenu ni otudjeni ni udaljeni, i da se o njima ne može ništa drugo odredjivati, nego samo kako će se čuvati i administrirati, sve dok se o tome blagovremeno ne obavesti Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i dok joj se ne da prilika da pod potpuno istim uslovima dobija prvenstvo pred drugim ponudjačem. Ako Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca ne iskoristi ove svoje preče pravo prekupa za dva meseca pošto o tome dobije službeno saopštenje, to se onda smatra da to pravo nema i tim se Austriji vraća potpuna sloboda da raspolaže dotičnim predmetom.
