VJESNIK 1. (ZAGREB, 1925.)

Strana - 138

138 kamo im zapovidu superiores njihovi. Nego se skerbimo i vu tom trudimo na kulikom smo mogući, da bi nam cirkve neopustele i da bi se od našeh cirkvi pobožni poslušniki neodvergli, i da bi se perve elemosinae drugamo neobernule, kako su se i spetile odpoklem ni ovde pater Mihalića. A to neznamo zašto je od nas odašal, koga je puna cirkva bila i jedna i druga i pun ga je bil kloštar, jeli naša nesreća jeli nazlob nečiji, to znamo, da ni njegova nikakova krivica zašto je od nas prošal, on ki je vnogo truda svoga inpendoval, što nisu vnogo let primogli zidati, to je on vu kratkom času, ar neće ka vsakomu kamenu metallum, nego le prav k magnetu, i mi poštujemo i ove vse redovnike, koje nam vaše gospodstvo onamo dajete, ali nehte poslušniki k njim privoliti, ni tako s almuštvom i težakmi k njim, kako su k Mihaliću, koj se je znal navadam našem prum dobrem accomodovati. Za to prosimo vašega gospoctva, da bi nam ga nazopet ovamo vu kloštar s. Mariae dali, našem cirkvam još zorja izajde, i presveta vska dobra, i što je on začel, to berže on zveršiti hoćje kloštra, nego pet ali morebiti deset drugeh, i to ništar ne bude suproti jurisdictiae, vašega gospoctva, niti bude to ništar suproti svetomu redu, ne bude ni suprot njegovomu svetomu držanju, nego pače bude bogu na diku, cirkvam na presvetu cirkvenomu imanju na povekšanje, nam na obradost i veselje, a vsemu s. Ferenca redu na poštenje. To ga prosimo serčenem želenjem, i za poseb, budemo znali vašemu gospoctvu i vašemu s. redu pred bogom i pred ljudmi zahvalni biti. Ufamo se, da nas v. g. uslišate i milostivnoga odlučka čakati hoćijemo. I bog v. g. zdravo derži dugo u dobru i božjoj milostje. Pisan u Jaskae varošu, in fešto s. Urbani P. P. et martiris, anno domini 1650. — Reuerendissimae dominations vestrae servitores addictissimi. Communitas oppidi Jazka per Georgium Dianeseuich. m. p. God. 1650. pretrpio je samostan teška nasilja od jastrebarskih gradjana. Oko uskrsa počeli su jastrebarski „detići" buniti samostanske kmetove, da ne služe samostanu „malo ni veliko". Jednoga su kmeta Jurja Domitrovića učinili „purgarom" i zvonarom sv. Nikole. Na dan Male Gospoje došli su Jastrebarčani Toma Silar, Mijo Zahir i Jakob Vranić u kuće samostanskih kmetova i oteše Jurju Šutiloviću jednu „volovsku mater" vrijednu 40 denara, kmetu Ivanu Grbcu oteše takodjer jednu takovu, a Mihalju Primorcu isto takovu s paše na gmajni. Oko Jurjeva provalili su u kuću Šutilovićevu i oteli mu sjekiru. To sve izvedoše pod naslovom nekakovih daća, ma da je samostan bio od vazda slobodan od podavanja takovih daća. Gjuro Dijanešević slao je iz Jastrebarskoga svoga slugu Petra Škodana ka kmetu Ivanu Grbcu, da plati neku daću, te mu se prijetio, da će mu inače razoriti kuću. Mihalja Primorca prisiliše na platež te daće, nakon što mu se prijetiše razorenjem njegove kuće. Tako je Primorac morao ostaviti svoju kuću,