ARHIVSKI VJESNIK 21-22. (ZAGREB, 1978-1979.)
Strana - 428
Roseline Talbot, Françoise Leclerc et Françoise Flieder, u referatu (koji je bio prikazan na posterima): Etude de la régénération chimique des encres métallo-galliques (78/14/9), suvremenim postupcima i metodama uspoređuju rezultate regeneracije metalnogalnih tinta dosad spominjanim sredstvima (taninski ekstrakt, amonijev sulfid i kalijev ferocijanid) pridružujući im još jedno novo: 8-hidroksikinolein. Rezultati koje su pokazali bez sumnje su vrlo dobri, međutim, kao i kod nekih dosada poznatih, postupak je suviše dugotrajan da bi se mogao primijeniti u svakodnevnoj praksi za veći broj izblijedjelih dokumenata. Po svojoj tematici mogu se istaknuti dva posebno interesantna referata (oba i usmeno referirana na savjetovanju) koji zapravo sačinjavaju određenu cjelinu, to su: Françoise Flieder, Francise Leclerc et Claire Chanine, Effet de la lyophilisation sur le comportement mécanique et chimique du papier, du cuir et du parchemin (78/14/8), u kojem se nakon .kratkog uvoda izlažu rezultati ispitivanja utjecaja liofilizacije (sušenje smrznutog materijala u vakuumu) na papir, kožu i pergamenu, jer je to jedna od vrlo perspektivnih mogućnosti sušenja velikih količina namočenog materijala. U drugom referatu: Ljiljana Stanojlović (Canada): Mesure d'intervention en cas de désastre ou création d'un centre national d'intervention et sauvetage en cas d'urgence (78/14/3) prikazuje slučaj iz prakse, zalažući se za osnivanje nacionalnog centra koji bi bio pripremljen i opremljen za slučajeve gdje je potrebna hitna intervencija. Dalje među materijalima susrećemo dva referata talijanskih autora, koja na žalost nisu bila i usmeno prikazana, te su zbog toga i manje zapažena, to su Antonio Zappala, Paolo La Mendola, A method of preparing and using an acrylic resin coated paper (78/14/18), u kojem autori predlažu još jednu mogućnost restauriranja posebno oštećenih dokumenata s pomoću japanskog papira prethodno impregniranog Paraloidom B72, akrilnom smolom, kopolimerom metilakrilata i etilmetakrilata. Ističući prednosti te metode pred drugim sličnim, opisuje aparaturu i način pripreme tako impregniranog japanskog papira. U drugom referatu: Lidia Barcellona Vero, Maurizio Mardbelli, Mariagrazia Zapalla Plossi, Investigation of the disinfelection by ethylene oxide of illuminated parchments (78/14/10), opisuju rezultate ispitivanja dezinfekcije iluminiranih rukopisa na pergameni, etilenoksidom. Ističu da su rezultati ispitivanja pokazali da se na rukopisima ne zbivaju zapažene promjene, ali ipak preporučuju da se takva dezinfekcija vrši samo onda kada je materijal izričito zahvaćen živim plijesnima. Problem dezinfekcije i izbora sredstava za dezinfekciju obrađuje u svom referatu i L. F. Bezborodova, The substitution of natrium pentachlorophenolate with other antiseptics in the restoration of paper (78/14/12), Tokom vremena pokazalo se, naime, da natrijev pentaklorofenolat, koji se upotrebljavao naročito za dezinfekciju ljepila ima niz nedostataka, te ga se na temelju niza ispitivanja, koja autor prikazuje, nastoji zamijeniti Nipaginom (metil ester parabenzojeve kiseline). U vezi s tim referatom moglo bi se napomenuti da Nipagin već 1968. godine spominju i neki njemački autori npr. Kritikus antwortet auf Fragen zu Nipagin, Irgasan..., Mitt. IADA, (1968) 30, 79-93. U tom članku se na žalost ne navodi kemijski sastav Nipagina, ali je vidljivo da je to trgovački naziv niza proizvoda »Nipa-Laboratorien GmbH«. Navode se i njegove prednosti s opaskom da je on dobar fungistatik. L. I. Voronina u članku Mery borby s plesnevymi gribami na proizvedeni)ah živopisi, Soobščenija, 20 (1968) 57-65, provjeravajući svojstva niza sredstava za dezinfekciju, za nekolicinu, među kojima i za Nipagin, navodi da imaju slaba antifungalna svojstva, te zbog toga u daljim ispitivanjima nisu obrađivani. U istom se radu navodi da se natrijeva sol pentaklorofenolata smije upotrebljavati samo za dezinfekciju ljepila i izložaka od drveta koji nisu obojeni. Uspoređujući 428
