ARHIVSKI VJESNIK 19-20. (ZAGREB, 1976-1977.)

Strana - 266

TJ pogledu režima čuvanja filmskog materijala bilo je i ima ponešto različitih mišljenja, pa se tako kao normativi navode: 13°—17° C, a relativna vlažnost 65%—70%; 15°—20° C, te 40°/o— 50% relat. vlažnosti, odnosno 50%— 60% po mišljenju firme AGFA (Der Archivar, Heft 1, 1961, st. 16, 18); 15°—20° c, te 50%—60% relat. vlažnosti (Isto, st. 19)._0 različitim mišljenjima vidi i Manuel d'archivistique, Paris 1970, str. 529. TJ svakom slučaju kod filmskog materijala nije dovoljna samo stalnost određene temperature i relativne vlažnosti, već isto toliko i redovna kontrola filmskih traka, njihovo čišćenje i premotavanje. Filmovi u boji teško se trajno održavaju, pa ih je uputno prenijeti na crno-bijelu traku (Isto, str. 548). Za čuvanje filmskog materijala posebno je instruktivna rasprava: F. Ferry, Le dépôt central de microfilm. La Gazette des archives, 82/1973 str. 143—157. Opisujući izvrsno uređen i opremljen poznati francuski centar za čuvanje i obradu mikrofilmova, u Espeyranu kod Nimesa, autor (str. 154) uz ostalo kaže: .... »La tempéerature constante du déepot a été, en conclusion, fixée a 13° (+ 12° ± 2 d'après le rapport de la FIAF p. 27, art. 4222) et le degré d'hygrométrie à 45% (entre 40 et 50% selon le rapport de la FIAF p. 28, art. 4232). Cette climatisation est réalisée, sous la responsabilité de l'entreprise Chaussidiere, par ventilation à détente directe, grâce à un groupe de production d'une puissance de 20.000 frigories (heure, et à une centrale de traitement d'aeration«. U istom depou filmovi se pohranjuju u metalnim kutijama, po 120 ili 300 m filma, i te kutije polažu ploštimice, jedna na drugu 6 do 7 kutija, na metalne police. Osnovne smjernice čuvanja su: redovita kontrola, dobra ventilacija, kontrolirana temperatura i relativna vlažnost. TJ već citiranom priručniku što ga UNESCO objavio 1974, a kojega su autori J. H. d'Olier i B. Delmas, kaže se (str. 268) slijedeće: .... «Pour le papier, ces conditions sont une tempéerature de 18° à 25°c et une hygrométrie relative de 45 à 55%; pour les film on a les mêmmes carastéristiques (20°C et 50% d'hygrométrie), auxquelles il faut ajouter la circulation et le renouvellement de l'air dans les magasins et, le cas échéant, sa pureté (poussières salissantes, nocives ou toxiques; microbes et moisissure)«. Vrlo korisne smjernice i upute za čuvanje filmskog materijala kao i zvučnih dokumenata donosi i Y.P.Kathpalia, n. d. str. 214—228. Kod zvučnih dokumenata s pravom naglašava kako nisu rađeni za trajno čuvanje, te kako nema dovoljno iskustva o njihovu vijeku trajanja (str. 223). Posebni uvjeti čuvanja se očituju naročito kada su u pitanju magnetske trake. Treba ih čuvati daleko od svakog magnetskog polja; »»električni izvori su neprijatelji ovih traka«; metalne police ne dolaze u obzir; preporučljivo je svakih pet godina presnimiti sa stare na novu traku (v. Manuel d.archivistique, Paris 1970, str. 548—549). U pogledu zvučnih dokumenata vidi također: T.Ribkin, Zvučni dokumenti — Čuvanje i zaštita. Arhivski vjesnik, sv. IX, Zagreb 1966, str. 239—254. O čuvanju mikrofilma vidi i: JUS Z.E. 2010. (Službeni list SFRJ 51/1974). 2

2 Treba osigurati najbolji, pa makar i najskuplji, tip klima—uređaja, jer je iskustvo pokazalo kolike probleme i teškoće donosi slabo funkcioniranje jeftinijih tipova ali manjkavih tehničkih osobina. O pokušajima rješenja s tzv. sistemom prirodne klimatizacije, adekvatnom konstrukcijom zgrade i izborom građevnog materijala, u novoj zgradi Arhiva grada Kölna, vidi: Archivalische Zeitschrift, 18 Bd., 19/72, str. 110, 114. Slično i za novu zgradu Zemaljskog arhiva u Salzburgu vidi: F.Pagitz, n. d. str. 207. Nema dvojebe da je vrlo skupa nabava, održavanje i rad uređaja potpune umjetne klimatizacije. D.Olier — Dalmas, n.d. str. 268 s pravom kažu: ... «la climatisation permamente représente des frais de fronctionnement fabuleux«. Primjena kliznih polica u spremištu znatno smanjuje kubaturu zraka koji treba uređajem obrađivati pa ponešto smanjuje spomenute troškove (vidi o tome i kod: D.Olier—Dalmas, n.d. str. 269). " Isto kao u bilješci br. 7). " Vidi u prethodnim izlaganjima pod II t.e). " Praksa u svijetu iskazuje vrlo različite kriterije i standarde. Pokazatelji variraju od 13,5 do 20 m

a

. Neki se drže standarda od 15 m

! po jednom radniku. Mislimo, da prije svega treba uzeti u obzir specijalne okolnosti rada s arhivalijama, iz kojih se nikakvim sredstvima ne može odstraniti naročito ona fina prašina između pojedinih listova građe. Toga nema, ili nema u tolikoj mjeri i tako stalno, u drugim srodnim strukama—zvanjima, pa su ovdje apsolutno neprimjenjivi standardi tih drugih struka. Dakako da je vrlo važan faktor poboljšanja, ako se provede takav sistem ventilacije, koji efikasno odvodi —isisava spomenutu prašinu iz radne prostorije. Takav uređaj mora postojati. Uz njegovu primjenu ipak smatramo, da ovaj standard kubature radne prostorje u arhivskoj ustanovi mora biti veći od uobičajenog u drugim institucijama, a jednak kao u laboratorijskim prostorima gdje se radi s kemikalijama. " Ovih 70% se dodaje za komunikacije, sanitarije i zidove. " Radni procesi ovog laboratorija opisani su npr. u statutu Arhiva Hrvatske ovako: »Laboratorij za konzervaciju i restauraciju ispituje stanje oštećene arhivske građe, određuje način restauratorskog postupka i pomoćni materijal za restauraciju, vrši restauraciju i konzervaciju, ispituje i provjerava postupak konzerviranja i restauriranja 266