ARHIVSKI VJESNIK 19-20. (ZAGREB, 1976-1977.)

Strana - 262

V. Giordano: Il bene aulturale archivistico dall'astrattezza giuridica alia realtà dei quotidiani problemi—comuni e speciali—degli archivi di stato di Sicilia, con esempi di moderna e funzionale edilizia. Archivi e cultura, IX/1975 Roma 1976, 117—135. W. Pahlitzsch: Zur Ausstattung und Einrichtung von Archivmagazinen. Archivmitteilungen, Heft 5/1976,str. 180—183. M. Döpke: Brandschutz im Archiv. Archivmitteilungen, Heft 1/1976, str. 25. W. Schöntag: EDV in der öffentlichen Verwaltung und ihre Folgen für die Archive. Arhivalische Zeitschrift,, 72. Bd., 1976. str. 89—99. H. Jaeger: EDV im Archiv. (Mit Diskussionsbeiträggen von W. Schüler, H. Boberach und B. Zittel). Archivalische Zeitschrift, 72. Bd., 1976, str. 100—120. A. Kromnow: L'évaluation des archives contemporaines. VIII Congres des archives. Washington 1976. L. Bell: Consequences pour les archives des documents lisibles par machine. VIII Congres international des archives. Washington 1976. H. Boberach: Le progres technique et l'expansion de l'accès aux archives. VIII Congres international des archives. Washington 1976. M. Duchein: Archive buildings and équipement. München 1977. Ed. International Council on Archives. Bilješke: 1 Vidi: B. Stulli, Zaštita kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba. Arhivski vjesnik, sv. XVII—XVIII, Zagreb 1974—1975, str. 315—395. 1 Iz teza predavanja Dr. B. Zittela održanog u Zagrebu 8. V 1974. Mišljenja smo, da bi glavni — izvedbeni projekt jedne arhivske zgrade kao i projekti njenih instalacija morali biti podvrgnuti posebnom ispitivanju sa strane stručnjaka za protupožarnu zaštitu, a ne samo po postupku uobičajenom za sve ostale vrste zgrada. » Razna su mišljenja o toj vremenskoj granici dograđivanja arhivske zgrade. Ima Ih koji tu granicu poistovjećuju s krajem upotrebe zgrade u arhivske svrhe, pa je predviđaju sa 100 godina. Manuel d'archivistique, Paris 1970, str. 596 smatra, da se prvobitna zgrada može proširivati dok se ne podvostruči. Neki opet smatraju da je zgrada ispunila svoju zadaću ako potraje za »još jednu generaciju«. * Prenaglašavanje principa jedinstva spremišnog i radnog trakta nema opravdanja. Razdvajanje ta dva kompleksa nije načelo »iz starih vremena« kako to misli J. Bolland n. d. str. 21. Tehnički napredak olakšava borbu protiv požara, ali i povećava rizike opasnosti. Daleko smo još od situacije u kojoj bi postalo nepotrebno razdvajanje spremišnog od radnog trakta kada se radi o arhivskoj zgradi. Za svu literaturu koja se u ovoi raspravi skraćeno citira potpuni se bibliografski podaci nalaze u popisu literature na kraju teksta ove rasprave. s Smatra se da ti otvori smiju iznositi najviše 1/10 površine fasade (v. Manuel d'archivistique, Paris 1970, str. 599). Sunčane zrake ne smiju nikada direktno padati na arhivalije. Na osmom međunarodnom kongresu arhiva, održanom u Washingtonu 27. IX — l. X 1976. date su za izgradnju moderne arhivske zgrade slijedeće preporuke: Matériaux de construction: béton (muni d'un enduit hydroluge et anti — poussière). Isolation: thermique; acoustique. 262