ARHIVSKI VJESNIK 16. (ZAGREB, 1973.)
Strana - 285
takve primi u kraljevsku službu budući da bez plaće »neće imati od čega živjeti«; on je s njima već podijelio što je imao, a nije primio plaću. Jaskanski kaštelani doista ustaju u ime svog vlastelina protiv naseljavanja vlaha ili pribjega (Pribeg seu Volahe) na području lipovačkog kastruma. 169 Oni se bez svog gospodara ne usuđuju dati dopuštenje za naseljavanje, a ako ih Kobasić ipak naseli, može »se iz toga izroditi mnogo zla«. Kobasić, koji nema drugog rješenja, ipak ih naseljava i zato preporuča nove naseljenike zaštiti i obrani Kocijanovoj. 170 Zumberački su uskoci, međutim, izloženi i napadima Jurja Gušića, upravitelja kneza Stjepana Frankapana, koji se protivi da se »Husskhokken« nasele i u Zumberku. 171 Premda jaskanski kaštelani ponovo ustaju zabranjujući Kobasicu naseljavanje »Thwrwk Olahokath prebegwketh« (Török olâhokat prelegeket = turski vlaški prebjezi), 172 ipak ova skupina vlaha ostaje u Zumberku i čini tako prvu poznatu i pismeno zajamčenu grupu koloniziranih prebjega na vladarevu (stvarno velikaškom!) posjedu. Ipak smještaj ove skupine prebjega nije 1530. bio tako osiguran kako je vladar mislio. Kobasić, naime, umire, a njegova udova i sin protive se da vlasima prepuste Žumberak. Sukob se između Margarite i uskočkih vojvoda toliko zaoštrava da prijete njezinim sinovima smrću. 173 Uskočki se »heubter vnnd weiwoden« pojavljuju pred kranjskim upraviteljem Lambergom s pitanjem hoće li dobiti Žumberak. Upozoravaju na »ir armuet vnnd eilend« i izjavljuju da će biti primorani da na drugom mjestu traže sjedišta »dan sy khunten nit hungers sterben«. Četvorica »waiuoda über dieherausgeuallen Turckhen« — to su: Vuk, Milak, Resan i Jurej, kako se sami potpisuju — obraćaju se zatim neposredno Ferdinandu^ 174 Žale se da su već četiri puta uz velike troškove slali poslanike na dvor. Njihove su žalbe, posve razumljivo, opravdane, jer su »sambt allem vnnserm gesinde vnd furnemblich der ain tausennt khnechten« pod vedrim nebom i na pustoj zemlji i u takvom stanju ne mogu dočekati zimu, pa će biti primorani da se zajedno s obiteljima presele na drugo mjesto. Zaklinju Ferdinanda da im prije zime dodijeli »noch ainem erdrich, dar auff wir vns zu erhallten hetten«. I Ivan Pichler se obraća vladaru zbog »husskhokhen oder herobergefallnen Thurkhen« > moleći ga da im što prije nađe smještaj jer neprestano pljačkaju po metličkoj okolici. 175 Najzad je, ipak 1534. isplaćena neka svota Kobasićevoj udovici za Žumberak i krajiški kapetani, kojima je povjeren posao oko smještaja uskoka, javljaju da su počeli »die herobergefallen Thür kh en vnndterzebringen«. Ali ubrzo se pokazalo da je to vlastelinstvo premalo za sve prebjege. Komisari su ustanovili »das wier auf dennen grundt vnnd hueben, so gen Sichelberg gehorundt vnnd gediennt, nit den halben tail vnndergepracht heten mugen werden, dan wier selbst nicht gemaint, das der hervbergefallnen souill waren, nemblich vber vier halb hundert hawsser, in manigen hawss zu vier vnnd fünf brueder«! Zato 169 Monumenta Habsburgica, I, str. 434. 170 Monumenta Habsburgica, I, str. 437. 171 Monumenta Habsburgica, I, str. 441. 172 Monumenta Habsburgica, I, str. 443. 173 A. Ivić, Dolazak, uskoka u Žumberak, »Vj. Zem. arkiva«, IX, 1907, str. 116. 174 N. dj., str. 117—118. »»ß. dj., str. 118. 285
