ARHIVSKI VJESNIK 15. (ZAGREB, 1972.)
Strana - 71
crkvenim starešinami i svim crkvenim zavodima vruče preporučuje. Ja ne mogu izreci, koliko bi Bogu zahvalan bio, da mi za rukom pod je ovd u Diakovu, za moju dioecesu, stvoriti i narodu svomfi kano njeku vrstu svete božje baštine ostaviti zavod slavnomu redu dominikanaca povieren. Ja sam uvieren, da bi taki zavod bio njeka vrst gorušičkoga siemena, koje bi se pod uplivom milosti božje, i pod zaštitom Svetoga otca Pape, i biskupa djakovačkih, do velikoga i granatoga stabla razvilo: tako da bi se pod njegovom sienom radjali i množili svećenici, koji bi starodrevnoj bosanskoj, sriemskoj biskupiji stare dneve prvobitne svetosti, učenosti, revnosti, plodovitosti i slave povratili. Evo Vam, moj prečastni otce i brate u Isusu, zašt se na Vas obraćam, moleć Vas liepo, da se sa svojom braćom o tomu svojski posavietujete, i da tere na sebe i svoj sveti red primite, taki zavod kod nas utemeljiti. Znam ja, što ćete Vi meni na to odgovoriti? Odgovoriti ćete: eh! to je težka i važna stvar; mi nismo na to spremni; nas je i onako malo, pak jedva jedvice odoljevamo poslu, komu se ovd posvećujemo, a kamoli, da primimo tako veliku zadaću, koju nam Vi nudite. Na to evo Vam moga odgovora: U tako svetoj i ozbiljnoj stvari valja se osmieliti i u božju pomoć uzdati. Danas je dosta, da nam 4, 5 redovnika, duhom božjim nadahnjenih amo pošaljete; pak je stvar dobivena. Tko misli žeti, taj ima sijati i zemlju znojem svojim na tapi jati. Kad bi sveti red Vaš ovd korena prihvatio, brzo bi se on do one zrielosti i podpunosti razvio, da svu nakanu našu izvede i izpuni; dotle bi pako mi smogli svećenika za pouku sposobnih, samo bi uprava zavoda i odgoj u ruku svetih vaših redovnika ostala. Več sad, kad ovo pišem, čuvši dominikanci da nakanu imam uvesti jih u Diakovo, poručuju mi sa svih strana, da će ju rado doć, rado jezik naš naučiti, i svetoj se zadaći, da mladost našu za sveto i neumrlo svećeničko zvanje pripravljaju, posvetiti. Prečastni moj otce i priatelju u Isusu; molim Vas, odgovorite mi, ako je moguće, do Josipova, da ste barem načelno odlučili svetoj se toj zadaci podvrći; ili što bi još bolje bilo, dodjite amo na Josipovo, i ostanite koje vrieme kod nas, da se o cieloj stvari pobližje uputite. A nadam se, da ćemo se i u Rimu viditi. Ako bi mi Vi il povoljnu poruku poslali, il sami, amo došli, ja bi začetak prvi moje namisli i moga zavoda od Josipova, to jest od petdesetgodišnjice moga Svećeničtva brojiti počeo. Ja bi to držao svetim zalogom, da Bog nakanu moju odobrava i da ju svoje svete milosti i svog blagoslova vriednom i dostojnom cieni! ' Ja idem prvom polovicom budućega mieseca sa naših hodočasnici u Rim, da se Svetomu otcu papi, neumrlom Lavu 13, velikomu milostniku našega naroda poklonim. I za to bi rad znao odluku Vašu, jer mi je, naravno, 0 tomu govoriti i sa Svetim otcem našim, koji, znam izviestno, take nakane 1 zavode u veliko štuje, i rado će nas sve u to ime blagosloviti i svojim mudrim svietom i naukom okriepiti i pod svoju uzvišenu zaštitu uzeti. Ja rekoh, mili moj otce i brate, a Boga iz svega srdca molim, da Vas on sam nadahne i blagoslovi. Preporučujem se Vašoj ljubavi i molitvi. Josip Jurai Strossmayer, Biskup U Diakovu dne 6. ožujka 1888. 71
