ARHIVSKI VJESNIK 14. (ZAGREB, 1971.)

Strana - 130

dali izazivati tim pijanim od krvi banditima usprkos prepadima u dva tri sata noću po sobama (osobito kod žena). Na primjer: Rusija je pala, nek Vas Staljin sad dođe osloboditi. Ono što bi Vi napravili od nas to ćemo mi od Vas. Ubili smo Vam vodju Zakulu, do sutra morate naučiti ruski s onom Ruskinjom (špijonkom), inače ćemo Vas sve objesiti itd. To je govorio Rubinić i ostala razbojnička banda, koja ga je pratila po ćelijama i dvorištu prisiljavajući ljude da viču živio Pavelić

... (Rubinić je šef ustaškog redarstva u Gospiću). A Jurica Frković je rekao drugu Franekiću: »Sad je revolucija nema puštanja ili ćemo mi Vas ili ćete Vi nas.« Dakle od Lepoglave na ovamo prestao je svaki zajednički i masovni rad (osim pojedinačnog) i čitanja ono knjiga što smo sa sobom ponijeli. Nakon tri tjedna smo svi bili pobrani iz zgrade kaznione i autom prebačeni na kolodvor u marvinske vagone. Tu smo čekali od 7 ujutro do 11 sati dopodne. Tu je došao drug Milan Muhar i rekao mi da bježim. Ja sam se savjetovala s ostalim drugovima-cama. Drugovi su odgovorili: »Ako može ići više ili svi, dobro, ako ne i ti ne idi. Drugovi su ga smatrali neozbiljnim avanturistom, a ja sam se pokorila većini, ali sam stalno branila druga Milana i rekla sam drugovima-cama da mi je žao što nisam pobjegla sa drg. Milanom. Drugovi su govorili, ako bi ja otišla da bi sa tim otežala njima položaj, a Milan nije imao pri ruci nikog od drugova. Drugovi mi nisu rekli o oslobodjenom terenu, a što je drug Milan njima rekao. O tom sam saznala na slobodi. Ja sam pogrešila što nisam pitala da li je to naređenje ili njegova lična inicijativa. Tu se osjećam krivom i ako tad nisam znala da je drug imao zadatak da nas oslobodi. I ostala sam i ako protiv svoje volje. Putovali smo od Gospića do Jaske punih 36 sati u zatvorenm vagonima. Kad smo stigli u Jasku bilo nas je 1.700 katolika, Židova i pravoslavaca. Odmah smo se sastali Mirko,

13 Marijan

14 i ja rekla sam da postoji mogućnost bjega. Odgovor je glasio: mi radimo na tom i već smo poslali Čižmeka, a sad ide Lazo s tim zadatkom da se dogovori sa svojim rođakom u Jaski kako bi drugovi s rada imali gdje da se presvuku i počekaju prvi vlak. Međutim Lazo nije to učinio i to je zločin. Tad je bilo u izgledu 15 drugova osim M.

15 M.

16 i Stefa

17 i žena, oni bi pošli zadnji jer je bilo mnogo detektiva koji su ih poznavali, do Mezic itd. Drugovi su zastupali mišljenje da je za nas žene nemoguće. Kad sam ja predlagala da se obučem u muško odijelo, odgovorili su da mene pozna logornik (Ličan) i da ću sa tim otežati drugovima. No točno je i to da se kod žena nije ni pokazivao neki osobiti interes, osim kod mene i zadnje vreme Mace. Nikad barem to nisu isticale i forsirale. Osim tog prvih deset dana nismo imali nikakove part, veze pa da bi se posavjetovali, a kad se je uspostavila veza to je išlo preko drugova koji su išli u grad i tako ja za sve detalje nisam ni mogla znati. Znam to da su drugovi imali već ugovoreni dan kad će poći, a veza uopće nije došla taj dan nego par dana kasnije, a dogadjaji su se redali munjevitom brzinom koji su sprečavali (Popis, svaki dan prebrojavanje po dva tri puta). Jednog dana je došla Ružica

18 dale smo slike i izvještaj o mogućnostima bjega i o ustašama i talij

anima uopće, o položaju logora. Obećala je doći za par dana i došla je istom u »Danicu«

19 kroz tri tjedna i u Jaski, a da se ništa nije napravilo u tom pravcu. Drug Milan

20 je Vama javio pravac našeg odlaska pa ste ipak presporo se snalazili pa da nam na vreme dodje partijska veza. Tu je propušteno s obje strane tj. i mi i naša veza presporo smo radili. Kad smo pošli u Drnje — »Danica« tad je bila na stanici Zoga

21 i rekli smo joj da se ide u »Danicu«. Opet je prošlo veoma dugo 130