ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 88
LXIII ZAPISNIK Sednice Ministar.[skog] Saveta od 1 februara 1920 g. 1) Izneto je pitanje o upotrebi presnih opanaka sa razloga da su sad.fašnjij opanci činjeni vrlo skupi, da je malo radenika koji ih izrađuju, te bi ukidanjem i zabranom nošenja presnih opanaka, svet ostao bez obuće — odlučeno je da se zabrana nošenja presnih opanaka ukine i umoljen Ministar Narodnog Zdravlja da to učini. 2) Po predlogu Ministra Predsednika odlučeno je da se odobri vanredni kredit od 200 000 din. za pomoć Rusa izbeglica u našu zemlju. Kredit dati Ministarstvu] za socijalnu politiku. 3) Uzet je u pretres izborni zakon i uredba koja bi imala da se izda. U poslednjem svom odgovoru Delegacija se strogo držala primljenih uputstava, čak i što se taktike tiče, izuzimajući jedino albansko pitanje, u kojem je iz sledećih razloga morala dati zadovoljenja antantinim zahtevima. Iz svih dosadašnjih razgovora sa engleskim i amerikanskim ekspertima bilo je Delegaciji poznato da su i nama najnaklonjeniji članovi antantinih delegacija za slučaj da se nama ustupi severna Albanija tražili za nju autonomiju, dok je Vilson bio uopšte protivan svakoj deobi Albanije i zato se već sprijateljio sa idejom mandata Italije nad ćelom Albanijom. Isto tako morala je Delegacija imati pred očima da je Konferencija Mira i Cehoslovačkoj republici nametnula jednak režim u korist ugarskih Rusina i ako je tu bio u pitanju jedan slovenski danas srodan narod i da usled toga nema nikakva izgleda da se nama ustupi jedno sasvim tuđe kompaktno nastanjeno pleme bez kakve autonomije. Osim svega toga Delegacija je morala pomisliti i na krajnje nepovoljni utisak što bi ga izazvao naš otpor protiv zahteva nacionalne autonomije. Naš otpor bio bi dakle u stvari neuspešan i prikazao bi nas u nepovoljnoj svetlosti. U ostalom nacrt autonomije ne govori o kakvoj pokrajinskoj vladi već o guverneru, koji će biti imenovan od centralne Vlade i koji će biti samo u pitanjima verskim, školskim i lokalne administracije odgovoran pokrajinskom Saboru. Pošto zbog kratkoće vremena nije bilo moguće, da se zatraži novo rešenje vlade 0 tom pitanju. Delegacija s obzirom na ozbiljan položaj smatrala je za opravdano da u toj tački postupi po svojoj uviđavnosti i ona uzima na sebe odgovornost za taj korak, uverena da ni sama Kralj .[evska] Vlada ne bi drugačije postupila, jer bi bilo u pitanju dobiti severnu Albaniju sa Skadrom na taj način ili sve to ostaviti Italiji. Ispravku istočne granice tražili smo u smislu uputstava poslatim delegaciji a ispravku severne granice bili smo prisiljeni tražiti, jer granica na karti, koja nam je bila dan iza sednice predana kao tačna i definitivna, razlikovala se na našu štetu od one koja nam je bila naznačena u sednici. U ostalim tačkama Delegacija je postupila strogo u smislu uobičajenih uputstava. Sto se naime Visa tiče, Kralj.[evska] Vlada u svom telegramu Broj 585 izrično kazala: »Primamo tačku pet koja glasi: »Nastojaćemo braniti ostrva Lošinj, Vis i Pelagruža« a u telegramu Broj [prazno] preporučuje se, neka se ide dalje u popuštanju »stopu po stopu«. S pogledom na to Delegacija je nastojavala odbraniti barem Vis. Odlazak Nitijev onemogućio je dalje pregovore. Dodeljivanje jednog delà ratne i trgovačke flote, Delegacija nikako nije mogla smatrati kao nov zahtev i to tim manje što je našim odnosnim ponovljenim zahtevima u načelu već dato zadovoljenje, te se je dakle sada gde se imalo resiti celo Jadransko pitanje, radilo samo o tome, da se istom prilikom likvidira i pitanje flote koje sačinjava bez sumnje vrlo važan deo toga programa. Da pak korak Delegacije niie učinio nepovoljan utisak na Predstavnike engleske 1 francuske proizlazi iz toga, da je Lojd Džordž u toku sednice izrikom priznao da 3e od njih predloženo rešenje nepravedno i da je Klemanso izjavio, da su naši predloži možda logični i pravedni, ali da se sada ne radi o pitanju pravičnosti već politike. Izvolite primiti, Gospodine Predseđniče, uverenje moga odličnog poštovanja Nik. P. Pašić (Arhiv radničkog pokreta Jugoslavije, br. 17831/XI-51 (1920.) — Pozadi akta kopija K str. pov. no-62). 88
