ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 75

G. P. Marinković u prilog svog mišljenja već datog dodaje još izvesne razloge. G. P.[ot]predsed[nik] Vlade Bijankini nalazi da mi ne treba da dopustimo da bude sa Rijekom i Zadrom kako se predlaže od delegacije. On misli da će nas podržati Engleska i Francuska kao i Amerika, i da s toga treba istrajati u našim zahtevima. G. Pribićević drži da Delegacija koja je na licu mesta može najbolje umotriti šta se najviše može dobiti. On je da se u glavnom primi mišljenje Delegacije. Glavno je da se ne primi koridor, i ako se mora popustiti u pitanju Rijeke i Zadra, onda je bolje i to jer se suverenitet Italije, ne dopušta, već postaju slobodne države pod zaštitom Lige Naroda, — nego da se primeni Londonski Ugovor. Kako sad odgovor nije hitan usled krize u Francuskoj, on misli da bi se delegacija mogla staviti ponovo u vezu i da se staraju izvući što više, a ako se ne može onda razumno valja opustiti, naročito starati se da se u Sev.[ernoj] Arbaniji izostave ona prava koja se predviđaju. Dr. E. Lukinić mišljenja je da mi ne možemo popustiti, u pitanju odricanja suvereniteta u Rijeci i Zadru, niti se sami toga odreći; neka se to uzme u pretres i neka nam se izdiktiraju te pogodbe, i nametnu jer u tom slučaju ne bi izgubili pravo da u budućnosti polažemo pravo na ta dva grada. V. Korać, govori da smo dosta uspeli kad smo se oslobodili Tampon — države. On je za to da se izabere manje zlo, ono što nas manje šteti. U pitanju je čak da li će Vilzon ostati živ, da li će se situacija u Francuskoj za nas popraviti, i mi rizikujemo mnogo ako stvar odlažemo. Naša unutarnja konsolidacija zahteva da se što pre obeleže granice naše Države, da se razornim elementima ne bi davala prilika da zbog tih neodređenosti imaju uspeha. On je da se delegaciji javi: da čak radije pristajemo suverenitet Italije nad gradom Rijekom, a da dobijemo Sušak i Baroševo pristanište, a da nam se obezbedi železnica, a za to da dobijemo u ostrvima i da nam se oslobodi Zadar onih veza u koje se misli uvesti u slobodnu i nezavisnu varoš. Tada bi i u Albaniji mogli dobiti povoljnije uslove. On se nada da će vreme nama doneti da povratimo sve što sad gubimo. Dr Krizman. On je u pogledu R[ij]eke onako kako delegacija predlaže. Dobrom voljom prava na Rijeku ne smemo napustiti, osim ako nam se pravo uzme. On Rijeku smatra za prirodna vrata koja Talijani misle da zatvore. G. Piletić je u glavnom za predlog delegata, ali je i za popuštanje u pitanju Rijeke čak i da suverenitet Italije bude, a da nam se ostavi pristanište; moglo bi se uspeti možda da se i Zadar spase da mu se da široka autonomija. Razume se, Skadar nama bez onih prava Arbanasima. G. Kristan veli da su nam Italijani uzeli najintelegentniji deo nacije oko Gorice i u Istriji. Sad ako bi izgubili Rijeku to bi bilo veliko zlo. On je za predlog delegacije. G. V. Veljković konstatuje da se Konferencija mira nije držala načela samoopredeljenja. Ona se u toku rada sve više udaljavala. Ostao je sam Vilzon usamljen pa je čak i on dajući onu svoju liniju napustio u nekoliko svoj princip. Iz faze principa prešlo se u fazu oportuniteta. Sad u ovoj fazi nastupila je želja za mirom i biće mnogo ogorčenosti protiv onoga ko kvari taj mir; kako je Italija ovde ta a ne mi, ipak se kod 75