ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 50

Odlučeno je da učini šta može s tim kreditom, a ostalo da zamoli saveznike da to oni pre vezu i da nas zaduže. 8. Podnosi na odobrenje da se i regruti smatraju za borce. Odobreno i potpisano. Sednica je zaključena u 1 čas po podne. Beležio K. L. Timotijević XXVI ZAPISNIK Sednice Ministarskog Saveta od 24 okt.[obra] 1919. g. 1. Predsednik Ministarskog saveta referiše da je za reparacionu komisiju u Parizu potrebno odrediti predstavnike. Odlučeno da član te komisije bude g. M. Bošković, a njemu za pomoćnika da bude prof. Dr Đurić.

35 Dalje po predlogu predsednika odlučeno da Vlada Marković i Volf Vuković

36 budu članovi komisije u Parizu za uređenje međunarodnog saobraćaja. Dalje odlučeno: da se g. Andrija Radović,

37 biv.tši] Min.[istar] predsednik Crne Gore određuje za delegata (savetodavnog) u Parizu. 2. G. Ministar finansija podnosi Savetu na rešenje i odobrenje pitanje o dvanajestinama budžetskim za Novembar i Decembar o.g. Savet odobrio i potpisao rešenje. 3. Minist.[arsk]i Savet ovlašćuje G. Minist.tra] Finans.fija] da imenuje i odredi članove komisije za zaključenje zajma u Americi. 4. Min.[istarski] Savet daje ovlašćenje Min.[istru] Saobraćaja: 1) da može sebi uzeti pomoćnika — Ministra, 2) da može penzionisati Direktora i pomoćnika direktora železnica u Srbiji i na njino mesto imenovati druga lica, 3) da može usvojiti predloge železničara radnika o njinim dnevnicama, kao i nagradi — plati činovn.[ika] i ostalih nameštenika saobraćajne struke, za koliko se s njima pogodi, samo da saobraćaj ne bi bio doveden u pitanje, a da se tarifa saobraćajna što skorije povisi. 5. Ministarski savet primio je predlog Ministra Saobraćaja i donosi rešenje da se radi ubrzavanja administracije i lakše otaljivanje poslova proširi nadležnost pojedinih šefova odeljenja da mogu potpisivati i rešavati one stvari, za koje je dosad morao rešavati i potpisivati sam Ministar. 35 Dr Đorđe Đurić (1880—?), fina'nsijski stručnjak, 1920—1928. pomoćnik šefa jugoslovenske delegacije pri Reparacionoj komisiji u Parizu, ekspert Ekonomsko-finansijske sekcije jugoslavenske delegacije na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919—1920. 36 Dr Filip Wolff-Vukovic, advokat iz Trsta, za vreme prvog svetskog rata, kao emigrant, član uprave »Jugoslovenskog društva« u Parizu. 37 Andrija Radović (1872—?), inženjer i crnogorski političar, kao vođa Narodne stranke bio u dva maha predsednik crnogorske vlade, odigrao odlučujuću ulogu kao poslanik Podgoričke skupštine i kao njen izaslanik u Narodnom predstavništvu u Beogradu od 1919, jedan od prvaka Demokratske stranke, nezvanični predstavnik Crne Gore u jugoslovenskoj delegaciji na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919—1920. 50