ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 47
G. Trumbić, Ministar Inostr.[anih] Delà, posle datih obaveštenja o problemima naše politike, koji čekaju rešenje na konferenciji mira u Parizu, moli da Ministarski Savet uzme u pretres i primi ove: Predloge: I Kraljevska vlada želi da delegacija na konferenciji mira učini još poslednji napor u cilju 1) da se stvori junctim između ugovora sa Austrijom i ugovora o zaštiti minoriteta po rasi, jeziku i religiji u našoj državi tako, da potpisivanjem ugovora bude stvarno iscrpljena odredba čl. 51. ugovora sa Austrijom ne samo u pogledu minoriteta, nego i slobodnog tranzita i trgovinskog režima; 2) da se iz domene ugovora minoriteta isključi sva teritorija biv.tše] Kraljevine Srbije u njenom opsegu kakav je bio u početku ovoga rata; 3) da se iz drugog paragrafa čl. 11 reči: »pourra prendre telles mesures« zamene recima »pourra procéder de telle facon«; 4) da se u noti koju će delegacija prikazati konferenciji istakne da Kraljevska Vlada shvaća ugovor o minoritetima tako, da Conseil de la Société des Nations neće intervenisati između naše države i sopstvenika i da će sporovi koji bi nastali u okviru ovoga ugovora imati juridički karakter; 5) da modifikacije o kojima govori prvi paragraf čl. 11 smeraju samo na slučaj ako nastanu teškoće u ekzekuciji klauzula; 6) da se u uvodu ugovora uvedu predložene promené i stav o priznanju Srbiji, koja je izvršila obaveze iz Berlinskog ugovora; 7) da se nastoji dobiti izjavu, u smislu da će se pogodbe ugovora o minoritetima primenjivati strogo u smislu zaštite prava manjina, koje su pak dužne da izvršavaju sve svoje zakonite dužnosti prema državi kao i ostali njeni građani. Kad ovaj korak bude učinjen i dobije se na nj odgovor vlada ovlašćuje opunomoćene delegate s nalogom da potpišu ugovor sa Austrijom i ugovor o zaštiti Minoriteta u našoj državi, pa i u slučaju da se ne postigne nikakav novi rezultat, i to stoga što je Kraljevska Vlada stekla uverenje da šteta koja bi našoj državi mogla nastati od daljeg nepotpisivanja ugovora daleko je veća od one koje mogu predstavljati tereti što ih našoj državi nameće ugovor sa Austrijom i onaj o zaštiti manjina. Kraljevska je Vlada revidirala svoj zaključak, kojim je u svoje vreme naredila delegaciji da ne potpiše ugovor sa Austrijom ako čl. 51 ostane kakav je, s toga što donošenjem ugovora o zaštiti minoriteta, o slobodi tranzita i trgovinskom režimu, konferencija je kazala na što hoće da se naša država obaveže, i time potpisujući čl. 51. istovremeno s ugovorom o minoritetima ne potpisuje se bela (blanko) menica, kako se je, opravdano bilo bojati, onda kad je Kraljevska Vlada svoj zaključak stvorila. Nadalje Kraljevska vlada dobila je nova obaveštenja i stvorila je potpun sud o celokupnoj našoj situaciji na konferenciji mira pomoću izveštaja g. g. delegata, pozvanih iz Pariza, koji su iscrpno referisali u pet sednica Ministarskog Saveta, i napokon Kraljevska je Vlada vodila računa o pismenoj izjavi francuskog Otpravnika poslova, iz koje proizilazi da bi nepotpisivanjem ugovora mogla doći u pitanje i sama ekzistencija naše države. II Ovlašćena je delegacija u Parizu da potpiše ugovore: a) Kojim se naša država zajedno sa Republikama Čeho-Slovačkom i Poljskom i sa Rumunijom obavezuje platiti jednu milijardu i po u zlatu u ime priloga za 47
