ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 414

su za sada jedini izvor o misiji Woronicza,

86 iako je i sam Zach bio o njoj tek oskudno informiran, Woronicz je ujesen stigao u pratnji Hippolyta Despreza,

87 francuskog publicista, iz Rijeke u Zagreb, gdje je razgovarao s Gajem i Draškovićem, otišao zatim u Peštu i 18. I 1846. doputovao u Beograd. Ondje je idućeg mjeseca saznao za neuspjeli pokušaj revolucije u Krakovu i pokolj poljskog plemstva u Galiciji, te se u Zagreb nije više vratio. A upravo je u njemu trebao svoju misiju privesti kraju.

88 Od toga vremena pa sve do revolucije 1848. Hôtel Lambert nije više slao svoje agente u Hrvatsku i Ugarsku, iako je austrijska aneksija krakovske republike (1846), toga posljednjeg ostatka nekadašnje poljske države, unijela u njegov program i odlučno neprijateljstvo prema Austriji. Iz sviju dotadašnjih pokušaja da se Gaj pridobije za stvar poljske nezavisnosti i posluži politici Czartoryskog u Srednjoj Evropi, proizlaze kao jedini rezultat povremeni razgovori informativne prirode, bez ikakvih konkretnih obvezatnih utanačenja. Uostalom, 1845. i 1846. Gaj je podupro Beč u zaokretu njegove politike prema Narodnoj stranci, koja je od toga imala nesumnjivih koristi, ali je bila za uzvrat primorana da tijesno surađuje s vladinom konzervativnom strankom ugarskih magnata. Štaviše, i Gajev pouzdanik Stjepan Car, koga je Zach želio uklopiti u diplomatsku mrežu kneza Czartoryskoga kao njegova agenta, aktivno je sudjelovao u provođenju takve narodnjačke politike.

89 86 Usp. Začek, Češka učast, 79—80. 8T Hippolyte Desprez počeo je 1847, u »Revue des Deux Mondes«, objavljivati svoje eseje o različitim problemima tadašnjeg razvoja u Austriji i Turskoj. Prvi od njih: »La grande Illyrie et le mouvement illyrien« izašao je 15. II 1847. Zacijelo pod utjecajem Gaja, s kojim je u Zagrebu mogao češće dolaziti u dodir, Desprez je ilirizam smatrao u biti političkim pokretom, kojem je cilj ujedinjenje Južnih Slavena u jednu državu — Veliku Iliriju. Isključivu zaslugu za taj pokret pripisao je Gaju. »II m'avait fallu à M. Gaj« — pisao je — »qu'une année pour conquérir tout ce terrain et pour enrôler plusieurs millions d'hommes sous la bannière moitié politique et moitié littéraire de l'illyrisme.« (Rudolf M a i X n e r, Hippolyte Desprez et le mouvement illyrien en Croatie, Annales de l'Institut français de Zagreb No 13, 1940, 96. Maixner je preštampao Desprezov tekst u cjelini, i to na osnovi knjižnog izdanja iz 1850.) Iz »Revue des deux Monđes« preveden je Desprezov esej na talijanski jezik i objavljen u dubrovačkom listu »Rimembranze della settimana«, 1848, br. 8—13. Šime U r 1 i ć, Pabirci o Ljudevitu Gaju po dalmatinskim listovima i koledarima za ilirskog doba, Zadar 1909, nagađao je da članak, objavljen anonimno, potječe od Mede Pucića ili jednog od dvojice Kaznačića (I. A. Kaznačić bio je urednik lista). Grga Novak, Dalmacija na raskršću 1848. godine, Rad JAZU 274, 1948, 154—155, nije u to pitanje ulazio. Usporedba obaju tekstova, francuskog i talijanskog, pokazuje njihovu istovetnost. Međutim, već je Ernst Birke, Das Nationalitätenproblem der Donaumonarchie in der Beurteilung der französischen slavophilen Publizistik, Jahrbücher für Kultur und Geschichte der Slaven, N. F. X, 1934, konstatirao da je Desprez, izdaj ući 1850. svoje članke u obliku knjige, pod naslovom: »Les peuples de l'Autriche et de la Turquie. Histoire contemporaine des Illyriens, des Magyars, des Roumains et de Polonais«, I

—

II, izostavio iz teksta ona mjesta koja govore o stvaranju južnoslavenske države kao skrajnjem političkom cilju ilirskog pokreta. Tako je, npr., u rečenici u kojoj kaže da su Iliri u Austriji i u Turskoj još daleko od toga da budu gospodari u svojoj kući, ali da rade barem na udruživanju svojih napora, izostavio ovaj nastavak: «dans l'espoir d'une émancipation intellectuelle, qui les circostances aidant, peut devenir une émancipation politique. La terre promise qui leur apparaît comme prix de ces efforts, c'est la vraie patrie des slaves méridionaux, c'est la 'Grande Illyrie'.« 18 »Teprve po navratu do charvâtského hlavniho mësta mël agent pfikročit k svému hlavnîmu ukolu, jimž bylo soustfedeni všech uherskych Slovanû kolem Zahfebu« (Začek,. na i. mj., 79). 89 O politici Narodne stranke 1845/46. i ulozi Gaja u njoj usp. Siđak, Prilozi, 187—188. 414