ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 371

7. G.G. Knjižničaru i Blagajniku bi naloženo, da ovaj pregleda pëneznicu zaostavšu kroz praznike, onaj pako, da primi knjige, koje su ostale u Knjižnici, i koje su Članovi sa sobom na praznike ponëli, pak da o tom buduću sëdnicu izvëste. I time ova sednica svarši. Dana 17. Listopada iste godine deržana je druga sednica glavnoga ovoga Sabora, u kojoj bi produženo pretresavanje sledećih predmetah: 8. Budući da je Družtvo lani mëseca Lipnja G. Hraniloviću na prošnju pismenu poslalo nekoliko knjigah, koje ono još natrag dobilo nije; ovo bi pretresano, i zaključeno: da se ima pisati G. istomu Hraniloviću, neka bi on knjige sebi poslane do novog leta t.j. do 1. Sečnja 1848 družtvu poslao; u slučaju pako protivnom sazvati će se sabor, koi će svèrsi shodne naredbe učiniti. [269.] 9. Odlučeno je, da se kupi »Sv. Pismo« od Vuka Karadžića; pak zatim sav »Mesečni list« i da se predbroji na »Ljubezne Pesme« od Radičevića. 10. Polag oglasa u novinah »Pesme« Tome Blažeka neće izaći: ima dakle G. Blagajnik novce natrag uzeti. 11. Ima se dati novi protokol za zakonite zabave napraviti. 12. Buduć da G. Vranešić dug od prošle školne godine još platio nije: opredëljen mu je do 24. ovoga mëseca rok za izplaćanje takovoga, što ako dotle učinio nebi, imaše odmah po prodjenom roku iz broja clanovah izbrisati. 13. Izabran je kroz skrovno odvëtovanje odbor, pod predvoditeljstvom G. Predsednika iz clanovah: G.G. Neboslava Bastašića, Ilie Boića i Danila Rašića sastojeći, koi će tegobe o mëstu čitaoničkom Gosp. Ravnitelju izložiti, te za preinačenje pervašnjega mësta, koje je kroz praznike iz nëkakovih uzrokah drugu obuklo sliku, nego ju je pèrvlje imalo, ili za drugo koje preponiznu prošnju podnëti. Poslëdnjom ovom odlukom zaglavljen je pèrvi ovi letošnji sabor. Pisano U Zagrebu dana 18. Listopada 1847. Danilo Rašić Bilježnik Početkom mëseca Studenoga 1846 izjavio je Gospodin Franjo Vranešić pismenu želju: u kojoj moli Družtvo, da ga u broj clanovah primi, članovi imajući na umu izraze njegove, gdë veli, da će svimi Družtva potrëbami odgovarati, ustupe mu mësto među sobom. Kad bi mu se zakoni družtveni pročitali, akoprem bi u smislu obvezavajućega članka taksu o 2 forinta odmah položiti morao, čim u kolo stupi, obećao je ne samo taksu već i ostalo čim najprie u kasu (polož) platiti. U svakom lainskom saboru bio je bratski opomenut, da zadatu reč izpuni, da i roki mu biahu opredëljeni, koje je on ipak pozivajuć se na svoje poštenje kao poruka, svagda odbiti znao, dok najposlë i prispie [Riječ »prispie« rastavljena »-spie« na drugu stranicu.] 371