ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 369
hrama Boginjah sveslavjanskih. — Ovo Gospodo moja! sveto mësto neka nas opominje na svetu i najpoglavitiju dužnost našu, a dužnost ovu, koja nam nadleži, tek onda po mnënju mome izveršitćemo, ako nas same za vrëdne sine majke otačbine napravimo, a ovo ćemo za cëlo stopram ondaj postići, ako ne samo knjižnicu našu izvèrstnimi knjigami napunjavamo: već ako iz istiuh korist cèrpimo kakovu; — nečini uslugu baš veliku onaj, nevelim samo družtva našega, već svakoga i najmanjega član, koi ono nešto malo, što platiti mora, bez svake za se hasni teškim sèrcem na Žertvenik baci, svèrhu tek ondaj postigniti ćemo velim našu, kad svaki i slëdnji čversto uvëren bude, da je veću iz nutra hasan uzeo, negoli je u nutra dao, i ovako neće nijedan dugo oklevati, već će radostnim sèrcem malu onu doprinesu žertvu, a i tim radostnie će svaki dati što ne samo on sam, već mnogi ini iz svetog ovog izvora mnoga hasnovita piti budu mogli. Sad evo kad smo se zašli zakonom našim smërno i polag navade najprie obavitćemo posle, koji se pred obnovom obaviti moraju, po ovom doveršenom preći ćemo na istu obnovu; — što se ove tiče, scënim i za dobro nalazim, da bi se prie zaključilo, da svaki i slëdnji, kome bi se kakova povërila čast, istu bez svakog otezanja na se primi, a primljenu da točno ko što mu zakoni nalažu, i bratja, koja mu istu poveriše, očekivaju, izveršuje. Na posledku Gospodo moja! pozorne vas napraviti želim na svetost mësta ovoga, da nijedan [266.] neupotrëbi svetinju ovu u pomoć za opaki kakov čin izvesti, jer ne njemu samo ovo škoditi bi moglo, već činom takovim lahkim bi stermoglavio i razorio malo gnjezdo ovo, koje velikim trudom dobiše naši utemeljitelji a drugi velikimi žertvami do dana današnjega vërno sačuvaše. Dočim vam ova preporučam dosta vam takodjer preporučiti nemogu bratinsku ljubav i slogu, i bratinsku ljubav preporučam i mene, iskreno vas moleći da mi oprostite, ako bi gde uradio što, što bi se manje slagalo s častju mojom; podpomagajmo jedan drugoga, i tako ćemo svi stalno doprieti do velike one svèrhe, koja nam pred očima uvek treptiti mora. V[ladimir] P....[redojević] Rekoh. Za ovim biahu sledeći predmeti stranom na unuternje družtva, stranom izvan njega se pretežući u pretresavanje uzeti, i to: 1. Odbor pred lainskimi praznici izaslan, da pregleda stanje knjigah, novacah, i zapisnikah, predao je ustmeno izvëstje o poslëdici svoga izaslanja, da je najme sve u dobrom našao redu. 2. G. Haralović Gavrilo, Stiić Marko, Badovinac Vladimir starii, i G. Radić Ilia, podnesoše Družtvu molbu, u kojoj izjaviše prevruću želju, da žele u kolo Clanovah Družtva ovoga stupiti; Članovi uvažavajući ovu njihovu molbu, izabraše sva četiri kroz skrovno advëtovanje za Članove tako ipak, da se G.G. Stiiću i Radiću taksa, koja sačinjaše uslovje: bili se primili ili ne buduć su ista ova gospoda u ostalom svojim vrëdnim deržanjem i revnostju se već od davna (se) pokazala vrëdna našega kola, — odpusti; G. pako 24 Arhivski vjesnik 369
