ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 344

[222.] kàrv nedodirnutu ostavi, pa ipak dvojnu budućnost kraljevstva svog prepreci, unidje u tabor nepriateljski, i počega uznemiravati, da su protivnici prisiljeni bili ubiti ga, što učine; spoznavši Dorianci truplo kralja Codruša, pobëgnu kući, bez da bi se kap kàrvi izvan Codrove prolila, i ovako si neumerlo ime i vrëdan primer ljubavi k domu pri potomcih ostavi; odkud vidimo, da mu je dom milii nego isti život bio. Šta je radio neumàrli Jure Kastriotić kad je spazio propast, u koju ga nakaniše okrutni Osmanlije toliko i toliko putah stermoglaviti? šta drugo, već jaklenom štano se kaže ljubavju k- otačbini svojoj oživljen sabra malu šaku svojih hrabrih vitezovah, kojih broj negda i negda po 20 putah Turci nadilaziše, i opre im se potuče ih, pak dom od obće pogibelji izbavi, i u slobodi ga uzderži; zato bi zmaj od Epira ozvan. Ali zašto ja ovde uznemiravam već od davna i davna sperhnute kosti stranih ovih junakah, budući da je i naš mili dom nama po karvi i jeziku združene nebrojene takove muževe porodio, koji nam dovoljnih primërah pružaju, kako da i mi njezini potomci raditi imamo, da ih vrëdni postanemo, kojih čine ako dobro pretresavali budemo, opazit ćemo kuliku ljubav u pàrsih prama domu svomu nosiše. Šta je dëlao u vrëme franakah Ljudevit? Nijeli sam sebe žertvovao misleći, makar i mene osveta proguta, morda će bratja moja s-mojom kàrvju oprati svu medjusobnu razpru, te će se sjediniti i proti va ukupnomu nepriatelju se podignuti, i ovako si dom nezavisan pribaviti? Zašto je on to radio? pitam ja, jer ga pališe ljubav prama domu, komu slobodu nastoja priskerbiti. — Jeli more ikoi na cëlom svëtu živući narod većeg ljubitelja doma svoga naći. —• Šta je bio Toma Erdödy pred kojeg macom oholi Osmani darhtaše, i komu se pokoriše ne jedanput, što je on otačbini svojoj učinio dovoljno je poznato svakomu, koi je i malo u dogodovštinu naroda našega zavirio, kolikoputah izbavi slavni ovaj muž buduć ga ljubio dom svoj od kuge Otomanske, dapače i od navalah združenih u političkom smislu zanešenikah. Šta urade tako za dom svoj, ko za cëlo keršćanstvo knezi Šubići Zrinyski? kojih slava i ljubav k-domu svomu tako velika biaše, da tko bi hotio poveršno samo pojedine njihove čine izpisavati, [223.] mogo bi njima cela delà napuniti. Tko se neseća iz pradëdovah velikoga sadašnjeg Muža Grofa Janka Draškovića? Jeli nenalazimo prevraćajući listove po Dogodovštini stotinu primërah ljubavi, kojom dom svoj miliše. — Pak da i neuzimamo na um vitežke ove ljubitelje Otačbine, te da prahu kostiuh njihovih počinak pustimo obratimo se k-živućim nerazumnim stvorim, opazitićemo bez dvojbe, da i oni od Majke Narave usadjenu ljubav mësta, na kom se izlegoše, i na kom obitavaju, imadu. Popitajmo jednog Afrikanca, jeli ikad u svojoj Domovini belog morskog medvëda spazio, pak upitajmo u suprot Samojeda, da li je morda u ledenih brëgovih svojih ikad tromog lava porod vidio, svaki između njih odgovorit će nam: da nije, a zašto ne? Jer obodvoj ovoj zveradi tako je omilio prostor, gdë se rodiše i pribivaju, da ako izuzmemo izvanredni slučaj, ni drugdë jedanput živeti nemogu; to isto biva, i sa ostalim živućim naravnim tëlesim. Vidilismo indi, Ljubezna Bratjo! što nam je dom, i kakova od njega dobročinstva primamo; čulismo nadalje osobitie i nama bolje poznate one Vitežke muževe spominjati, koji su bili pripravni sve učiniti 344