ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 333
Dana 11 Sečnja deržana je zadnja pervopolëtna u broju pako 15 saborska sednica, u kojoj G. Vladimir Dragelj slčdeći govor polak načinjenoga zakona na pamet govorio je: Izobraženo Gospodo! Nedvojim.da svaki izmed vas mila Bratjo! neusterpljivnostjum serca čekao je onu uru kad bi ja mogao progovoriti nekuliko rečih, u ovom akoprem malom ipak s velikom vatrom prama ljubavi domovine napunjenom Družtvu, buduć da me niste još imali prilike nigda čuti, nego bojimse takodjer da me više niti nebudete želili, jer viste priučeni, kako visini, da se ščim važnijim podvorite, to pako od mene za sada tako daleko, da se zaisto stidim polag moga slaboga uma gledeć na vas progovoriti koju reč, nego ipak, ako na ona vremena promislim, na one okolovštine skoim sam bio preprččen svama udioničtvovati, i kad promislim da sam med mojom najmilijom bratjom, koja mi neće toliko zamëriti, — onda ipak usudjujemse sigurnie progovoriti u onom svetom hramu nëkuliko rečih sve tako polak moga još za sada slaboga razuma. [207.] Kakvu radost u mojih grudih stupivši u ovo družtvo poćutio sam, kad sam promotrio najvažnie kreposti, kakosu počele cvatiti, koje su toliko i tuliko godinah tumarile po tminah? onda z- uzhićenjem velikim serca moga čekam ono vrëme, u kojem moguć budem izraziti, što ću teško ikad dočekati, jer ako promislim pred deset godinah, koju mu budi varaš, zaisto u čitavoj nebi našao takove namëre za svoju predragu domovinu, kakove već sad u ovom malenom družtvu, med nam se bo sloga, bratinstvo, i ljubav prama najmilijoj nam Domovini razprostire, to pako ako bi bio iskao pred 12 godinah u cëloj našoj Domovini, zaisto nebi bio našao, njima bo nije bilo ništa drugo na pameti kak zabave svakojake. — Dakle mila i u šarcu ljubeća bratjo! samo nadalje tako napredujte, kako ste počeli s- Vašim Družtvom, onda zaisto nagradu veliku priskerbëti si hoćete, tako po onih, koji Vas budu naslëdovali u ovom da tak reknem svetom hramu, jer će te tako osloboditi i izpeljati iz tminah, i iz tumarenja znanostih, koje su se do sad po našoj najmilijoj nam Domovini čvarstvo razprostirale, kakogoder po našoj najdragšoj i najstarijoj majci, koja već dugo tugujuća i cvileća za pomoćjum zalamat će, i ponosit će se snama govoreća: O hvala budi Bogu! da su se i moja nejaka i pospana dëca već jedanput iz mene zmislëla, i nezahvalnost odhitila, jer sad ću se hvala budi Bogu laglje pred mojim drugaricam koje su me dosad napastovale zarad njih ponositi moći. Dakle ljubezna bratjo! veliku njezinu prama nam požudu videći zakunmose, da ju nećemo nikad više zanemariti, a još manje ostaviti u potreboćah, stim bolje, buduć da se moremo zaisto šnjom ponositi gledeć na njezine drugarice, ona bo je kao na primer jedan veliki hrast, kog su grane na sve strane razprosterle, i inače ono ščim se moremo ponositi takodjer ja sudim da nam draga mora biti. Dakle odsad budmo majki verni, budmo joj uvëke na pomoć, nepustimoju više u tugi cvilëti, kakti na primer kakovu siroticu, jer isti Gospodin Bog od nas zahtčva, da smo joj verni, da ju štujemo, i da joj zahvalni za dobročinstva, koja su nam po njoj podëljena ovo kad učinimo ondaj zaisto tak pred njom kao i pred drugim budemo u velikoj slavi. Rekoh. Drugo nitša u ovoj sednici zaključeno nije.
