ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 316

Oplemeni; — Da luč od istine Traži rode! preziri udarce Ki ti prête.k njoj, jer su ti prazni Tašti, — ljudski, — ki izginu hàrlo: — Da! — k Istini stupaj! neka razni Neplaše te puti! tamo vario I spiešno hodi, — pozoran — uvieke! — Pried očima imaj samo svietu Svarhu — Istinu. — orla magle prieko, — Vietri Bure odnesu — po svietu Višjih Kruzih bludi, — al sve kada Stane, — k suncu — kamo je težio, — Dodje: — Tako tebe nek nesvlada Jednih zloba, — drugih jal nemio, — Ponos ovih — a onih nesloga, — Ne, ne, slavni! ti na zlo nepazi Nego Dobro gledaj! — ovo od Boga A ono je samo od tvojih vrazi. — Upropasti trame Davorove; — Sve oruže skarsi razdiobi: Pak podiži Mudrinji dvorove — Kupi oruže shodne — novoj — dobi! — Učionice, Knjige, rečju i činom Vojuj samo s neprijatelji duše, — Szlobom, strastmi, opačinam, tminom, Jer te tvoje blagostanje ruše! — Tielo neka gine; jer zaludo Njega resiš; — ono viek ostane Prah i pepeo, — mala zemlje gruda: Al duh — duh je stvoren da nepane Već da živi u slavi ha vieke! — Duh! da ovu svietin stran i viečnu [179.] Resi! — za njegove traži lieke Rane! — Pravda i Istina sriečnu Čine dušu silna carstva u pepeo Pretvoriše sve bogatstvo svoje A Istine i Pravde lovor veo Liepši jači postade — u pokoje Viečnih jazah tisuć pokolj enah I rodov pade: — a jedna jedina Istina ostaje bez promienah. U svih svojih rajskih veličinah. — Svladaj Kralje — poruši prestolja, Skerši žezla i razmàrvi krune Tvojih vragovah! neš tvojih nevolja Pogubiti; — jer sve ovo trune; — Ali jednu k viečnoj pravdi istini Prodri stazu; — jedno samo zerno Posij u duh roda — zrak jedini A hram duha — da občuva vierno Luč istine i pravde unesi: — Pak si više učinio hasni Nek s Perna zlatom il Kamim pucim u dobah tja kasni! Da znaj rode! dà tmina nekrije A nit smije kriti dugo svieta Jer bog hoče uviek svaršenije Da je bitje njegove! — Prosvêta Dà prosvieta rieć je i odluka Višnjeg! — sve štogod je nesvaršeno Nosi u šarcu smart; — a blaga ruka Svaršenosti nad čim bdije streno Bit nemože! — Dobro Pravda Istina Još u klici, — još je u cvietu sriečno ; Nit ga vrieme nit prieka sudbina I kad skvari:, jer je više viečno!! — O ovom blagu, o ovih zakladi' 0 ovom raju, —Narod naš li samo Da neznade? — on da negre k pravdi 1 istini gdie luč stavi hram? — Tamo — Gdi Bog svakom miesto 'e odredio Gdi su ini manje zasluženi Njegov dali samo grom nemio Sudbe bije stališ rastuženi: — Ah ne, ne, to nikad nesmije biti Zgodopis bi Narodah nam svio Vienčac odsude ki smo prosvititi Mogli, — i nijedan ipak nije htio. — Zato bratjo! Slavo Iliri slavni, Kvam se obrat jam: jer u vas je nada U vasizvor utiehe — izbrani Vi ste moč da vaša tmine svlada, — Grieh razmàrvi, opakost i zlobu 316