ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 31

XIX ZAPISNIK Sednica Minist.[arskog] saveta od 21. sept. 1919. god. Sednica održana pod predsedništvom Njeg. Kralj. Visočanstva Naslednika prestola. Sednici prisustvovali svi članovi Vlade osim: g.g. Ministra finansija i Min.[istra] Šuma i Ruda. Sednici prisutni još i članovi delegacije g.g. Nik. P. Pašić; Dr A. Trumbić; Ribarž, Smodlaka i g. Slob. Jovanović, ekspert za pravna pitanja pri delegaciji u Parizu. Prisutan je i g. Predsednik Narodnog Predstavništva Dr Drag. Pavlović. Sednica otvorena u 10. časova pre podne. G. Dr A. Trumbić nastavlja referat svoj govoreći o držanju Grčke u pitanju o minoritetima. Venicelos se izmirio s tim, da se posle ove konferencije ne može uopšte imati pravog suvereniteta, kao do sada. On je pokušao naći izlaz u ovoj stvari rokom od 4. godine za opciju i selidbu patrijaršista na grčku teritoriju, a ekzarhista na bugarsku; a da im država u tome pomogne što bi ih pustila sa pokretnošću, a nepokretnost da plati država iz koje se sele. Taj predlog Venicelosov upućen je komisiji i sad se nalazi na pretresanju. Bertlo" rekao da se predlog načelno može primiti ali ga on menja u toliko da važi za sve Balkanske države. Ova bi ideja zamenila onu o minoritetima u konvenciji, ali se to u ugovoru sa Austrijom ne bi moglo sprovesti, jer je on već potpisan. Komisija je, međutim, baš ovih poslednjih dana rok opcije iz tog predloga svela na dve godine, a da se sve to izvodi pod kontrolom mešovitih komisija. U našoj delegaciji mišljenje je: da se ovakvim aranžmanom ne bi mnogo dobilo; jer bi se jedan vrlo mali i neznatan broj stanovništva odlučivao na selidbu, te da ni Vrh.[ovni] Savet to ne bi primio kao zamenu konvencije o minoritetima već bi možda ostalo oboje, a to, pošto se ne odnosi na Italiju, ako bi za Grčku i bilo dobro, za nas nije. Na pitanje g. Dr Drag. Pavlovića predsedn.[ika] Nar.fodnog] Predstavništva g. Trumbić objašnjava da će teško ići da se Srbija u starim svojim granicama izdvoji i stavi samo pod ovaj aranžman, jer je već naglašeno načelo da ne može biti dva režima u jednoj državi, ali je uzeo na znanje i pored već ranijih koraka činiće se i dalje u Parizu, da se u koliko je moguće to izdvajanje postigne. G. Nik. P. Pašić po ovome istom, i izlaže da su u tom pravcu činjeni koraci po kojim se sad pretresa stvar. G. A. Trumbić prelazi dalje i govori o članu 59. (sada 51.) ugovora o miru sa Austrijom; o konvenciji za obezbedu minoriteta, tranzita i trgovine. Delegacija je bila jednodušna u pogledima sa vladom, da su sve odredbe teret za nas, i ograničenje suvereniteta. Pada u oči da se to nameće malim državama. 19 Philiph Berthelot (1866—1934), dugogodišnji visoki funkcioner u francuskom ministarstvu inostranih poslova, ekspert za azijske probleme, direktor političkog i ekonomskog odelenja ministarstva, pa generalni sekretar ministarstva inostranih poslova u Parizu; zadužen za organizaciju mirovne konferencije u Parizu 1919—1920. 31