ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 288

[138.] i potom kratkotrajućih sverhah, nego da bise složili u duhu. — Ljubav uzajemna počela je hvala Bogu sve dalje i dalje se razprostranjivati, i daleko sve na potajnih stazah kao više neko bitje i čustvo nemajući ko mi slobodna tica u zraku granicah saveršenstva svoga. U novije doba ustaju sve po malo iz tamnih grobovah, u koih sudbina svëta i vëkovah nepravedno sahranila biše Slavna Poljska uzdigla se je bila pred 20 godinah da zbaci jaram Samosilnosti, ali je opet pala noćim je pala zajedno se je i zakleta, da nije to zadnja tnurta bila, nije zadnje pokušanje za pribavit si slobodu, znaše veoma dobro — da će se izbaviti čim sko rie. Češka izhitila je ako ne u diplomatičkom i političkom životu, to barem u duhovnoj i narodnoj prosvëti teških svabah jaram, tisuć i tisuć sada plamti grudih za narodnom srećom čeških Slavjanah, prije kojisu najveći nadušvabe bili sad su domorodci, i to vatreni domorodci — Gledajmo i tražimo para i to ne samo u Monarkii Austrianskoj nego u Europi u sadašnje vrëme jednom Safariku, Palacku, Ivan Kolaru i inim drugim spisateljim odavde zaključiti možemo kakva sreća domovinu očekiva onu, kojoj toliko jasnih i semu svetu radi učenosti svoje poznatih zvëzdah, s Česim dële sreću i nesreću Moravci Slezaci Pomoranci i Polavci u Pruskoj kraljevini uzdigoše se i Lužički slavljani, bliže se i oni duhom uzajemnosti Slavjanske oduševljeni u kolo Slavjanske Sloge. Komu nije poznato sadašnje stanje gorostasne i severne Brat je naše Ruske; niedan na svetu narod, kako učeni Publicista slavjanski Jordan učitelj slavjanskih jezika na sveučilištu Lipskom veli, tako se berzo na vrat i na nos izobraživao nije ko što se izobražuju Rusi već od jedno 67 godinah, podignito je u neizmerno velikom broju učilnicah narodnih fabrike tergovina cvatiti je počela sad u Ruskoj na jedanput tako da joj se svi čuditi moraju, i zato da na kratko zaključimo narod koji se tako izobražuje, tako tergovinu i obertnost uvaživati je počeo novimi sasvim silami zaista čemu se ima nadati drugomu nego dobru. — Zaostajenam još i domovina naša, stanje kakvo je znano nam je svima, To samo molim Gospoda Članovi, da neka izmčre stališ naše Domovine pred 10 godina sdanašnjim i viditiće kakva je to razlika, u ostalom znam ovde da sam nagazio i zabasao medju samo ternje, ali niš zato, neću da razlazem po tanje, to samo kažem da se sterpimo za malo vrëme, jer nas lëpa budućnost Čeka, kojoj se svaki komu je narodnost Ilirizam i slavizam na temelju dobrom u šarcu postavljen, da zdvojiti samom skupa neće. Daleko, da daleko je pružio Ilirizam svoje ruke, odviše je na čverstom temelju osnovan, za da bise ikad već [139.] srušiti mogao, vlada u njem živalj kojega nevidi svaki osobito onaj koji bez sakakve kombinacie prosasti sa sadašnostju poveršno ga samo smatra, Serbia se diže, Bugarska se buni, u Bosni i Hercegovini gori iskra i čim samo prilika bude pretvoritće se u plam; krainci misle na nas, Dalmatini pružilisu nam ruke, Slavonci se združiše s nami, mi se strašimo neznamo sami česa, zdvajamo bez uzroka, nećemo se ogledati okolo, gledamo samo na Zagreb Turopolje i Šti Ivan, a neznamo kuliko slavjanskih sercah za nas bije; neću dalje mučim, jerbi našto nabasati nego što nespada na ovaj krug, i to je sadašnost Slavjanskih narodah upisana najkratje z- budućnostju, u ostalom molim učtivo vrednu Gos. Članove neka sami misle što nas očekiva, akoli samo još čuda i Čuda govoriti no nedopušća mi zasada niti vrëme, niti sterpljivost vaša, jer 288