ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 283

nici naši, koju mi, i koju će i vërno, na koliko se ufam želiti dokučit' potomstvo, postići žudimo. Običajemo mi ovdë samo se krasnim, punimi narodnoga duha i slobode govori nasladjivati, i tim bolje mi je žao davam danas i ja nečim lepšim poslužiti nemogu; ali se tešim i tim što znam da ću ad vas kao veliko dušne bratje Clanovah izprositi moći, da će te mi i oprostiti, znajući dobro, da duh Covëka tesnimi je granicam slaboće i nesoveršenosti omedjašen, ja govor moj samo sam polag onoga osnivao gde se kaže za umirat serce Covëka, najbolje je sredstvo uvësbanje duha. »Čuda i dobro govoriti veli mudri Palmotić jest značaj dosetljive glave, malo pak dobro govori onaj, koji čuda misli, čuda i zlo jest gnjev uznemirenog serca, malo i zločesto jest nesreća budale; — Govornici i Pesnici! Vaša sverha veli nadalje onaj mudrac Ilirski; neka bude dobro govoriti, mudrac neka čuda misli, a pravedan neka čuda radi. — i (svët) savët ovoga velikog Slavjana ja, kao zahvalni po

tomac vazda, tako i danas slediti sam dužan; neću ja govoriti, niti sam nakanio o ljubavi Domovine; jer veoma mi dobro poznato, da je to vami vredni Članovi bolje kamoli nego meni znano, neću govoriti ni što smo Domovini dužni, i kako ju ljubiti imamo, buduć da sam i o tom predobro uvëren i znam, kako vaša serca za nju tu vazda plamtila dosad i odsad plamtitiće: Jedno samo što mi je već odavna na šarcu ležalo molim da mi dopustite, da se upustim ovde pretresati pitanje, i to takovo pitanje na koje prem da znam, da svaki izmedju vas izobražena Gospodo odgovoriti nije pripravan bez svakoga zatezanja, do daljneg promatranja, i pak se ga nestidim, prem da je već mnogo puta i na ovomu mozbiti mestu onjim govoreno, i ja danas ponoviti i to sam na manjem bolje i tanje razložiti znam ja, da ćete mi reći da stvar koja se nei jedanput čuje, i uradi, makar najlepša bila, akose višeputah ponovi, Čoveku dosađjuje, ali molim vas što se je na svetu još se ikad slučilo i reklo što se nije po sto putah ponovilo; dobra stvar, dobra pisanja, ako se ma kuliko putah ponavljala bezsrastno mi starpljivom sercu sve ugodnia. [132.] ugodnia na kuliko ja barem mislim; biva; i tim se tešeći da će te mi ipak oprostiti ako što i ja danas sam rečena govoriti se usudjujem. Pitanje moje mozbiti i tako bas s-zakoni društva, ovoga neće slagati, znam da će mnogi mi izmedju misliti vrëdna Gospoda; no ja kao Slavjan odgovaram, — da što se slavjanstva tiče, sve na narodnost Ilirsku po razmënju više ili rnanje se preteže, a (i ako nije mozbiti) na narodnost što spada, spada zajedno u krug dëlovanja našega, i jest i ako nije mozbiti, moralo bi ipak biti predmet najparvlji mislih naših i zabavah [Umetnuto je »va«] našeg serca. — Pitanje moje je da vas duže nemučim, što domorodac Slavjan, bio on ilir, Rus, Čeh ili Poljak raditi mora kao Domorodac kao Slavjan. u sadanjem vëku na ovo pitanje. — ako bi odgovoriti dovoljno htëo, nebi samo malim ovim govorićkom vam sada u ovoj našoj sednici, smio nebi samo trebao dva tri arka o tom napisati, nego bi mi trebalo celo ovo ljeto svaki sabor ovde na ovom svetom mestu besediti, ili bi mi trebalo, čitavu o tom knjigu napisati. Zato dopustitemi između tisuć i tisuć izrazah za odgovoriti vam, samo da nekoje navedem, i tako mislim da ću najbolje zadovoljiti vam, ako najpre te malo i prošastnost Slavjanstva, zatim u sadašnjosti, i ondaj na kuliko buduće bude i u budućnost obazremo.