ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 271

drago, hladnokervno smatraju?- — Gdë je ona vatra, kojem bi morali mladi domorodci užeženi biti? kojom bi morali svako dugovanje, koje se tiče narodnosti, vrućoželnosti k-persima pritisnuti? — niemaje! — a zašto je neima? Možebitise komu još prerano vidi? ili možebiti se komu naš krug dielovanja pretiesan vidi? za, da se već jedanput diela primi onom revnostju, kojom vidimo naše susëde raditi, koji neštedeći nikakvih žertvah gledaju našu kervnu bratju zasliepiti, da ih tim laglje, kad jim je to za rukom prošlo u dubljine uništenje oboriti mogu? Ne domovine žudećih mislih, i isto dobro — u razmierju silah — unapredujućih dielah, uspiešiti pomogne: da indi i ja Članom tako blagotvornog družtva budem, i koliko sile i okolnosti dopuštaju, k-glavnoj sverzi doprinesem, jur sam dugu vremena žudio, i eto sad vidim moju želju sad sad izpunjenu. — Sladku nadu, i iskrenu želju zajedno goji, da stupimo u Vaše vriedno družtvo, najveće suglasje, jedinost, i slogu, svetinju, bez koje ni najmanjemu se uspëhu nadati nemožemo, bez koje svako, bilo ma najrevnie poduzetje na jedanput, i nehotomce, kao sanjano dobro izčesne. Tu, rekoh, blagodëtelicu, i Utemeljitetelicu svake sreće zemaljske, mislih naći na čelu podužetjah i dielah vaših. Njojzi žertvenik sagradjen iz postojanih domorodnih željah, da svaki iz svoje grede posebne svi uskupa iz svih razne ruže saberu, za liep i nje dostojan vienac splesti, naći mnieah; ali kako, da Udivlenje izrazim; kad moju sladku nadu, moju iskrenu želju, moje [108.] Mnenje mogih činim opovergnutu najdem — kad u mesto Blagodëtelice »sloge« nakazu" merzost" i neskladnost" koja jur naše diedove potlači i upropasti, kužni svoj upliv razprostirati — koji nam najtužnie poslëdice radja — vidim; — kada u miesto, da onoj svetinji mirisni žertvenik zagradjen najdem; ovoj sotrudnici pakla iz tarnja i kupinja, koje nježno cvetje utušuje podignjen vidim, gdë joj se rnnozi kao kakvom Idolu klanjaju smotrim, i osietim. To li je sverha družtva Našega, da prokletu merzost, i opaku neslogu med bratjom razprostiremo? da nedužni naraštaj, koji pod našim uplivom stoji miesto blagonosnim domoljubnim — to bo je sverha družtva našeg — upropaštujućim duhom merzosti nadahnemo? i sad miloj našoj domovini, gdë ju baš sloga' njezinih sinovah iz tmine spasiti i svietu u negdašnoj slavi predstoiti može — opet nove ponore, da u čestita Gospodo, domorodna bratjo! Skraine je vrieme; a krug delovanja prostran. — Radimo dakle, koliko je u naših silah postavljeno »svi za jednoga, jedan za sve« i tekar onda nam bude možno miloj našoj domovini, koja naravskim pravom od nas očekuje svako dobro, pruditi, onda našim protivnikom — usto pram nama ceo sviet možemo perkositi, ondaj u najvećoj nevolji na božju pomoć se oslanjajući protivnike, koji »lukavštinu za sukovarnicu imadu, u najmanjem nama ponor oboriti, kog' su nezahvalni zaslužili!!! Rekoh Math: Mrazović