ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 247
[64. strana prazna.] [65.] Meseca Listopada 1840 Dana ll a t.m. deržan pervi Sabor, u kojemu su sledeća odredjena: I« G. Miloš Badovinac izabran za Biležnika istoga družtva. 2° Prebrojene knjige, i u svojoj cëlosti nadjene. 3 ič Učinjen poziv na želejuće biti Članom u našem Družtvu. 4 ic Plaćeni dugi lainski po G. G. Milošu Badovincu, i Tomi Vidoviću, i pervi položio je 50 kr., drugi pako 1 f 35 sr. 5° Tomi Vidoviću za po njemu plaćene, i kupljene knjige povernjeno iz naše blagajne 35 kr. 6° Prodane knjige Vitie, Juran, i Sofia, Russi za 2 fb 20 K sr. Dana 18 a t.m. Sabor deržan, i otvoren po G. Milošu Badovincu shodnim k tomu sledećim govorom: Čestita, i izobražena Gospodo. Sastadosmo se opet onamo, kamo nas naša dužnost, naša ljubav sloge vuče. Poprimiti ćemo posao, u kojemu, i po kojemu svi jedan jesmo, onakov velim posao, iz kojega duh ilirski naše mile narodnosti u nas prelazi, i on se s tim po nami ovde uzderžava, ter, ako mi je slobodno reći, daleko u uzvišenost ko race čini onakve, koji lasno izkoreniti se nebudu, koji vazda budu cvali, i odcvasti ča(s)a imati neće. O jasni slučaj! o mila narodnost! šta ti doveršila nisi? kakove krasne stupaje si učinila? kad prčd nekoliko godištah bivši ružni razdor ti sama razderala, i u lëpo sloge kolo složila onako, koje više, sve i više raste, cvëta, ter nikad uviditi nemožemo, kad će dorasti, i propasti, buduć da ti njega vazda braniš, i umnožavaš, ter ako koji zarad okolnostih iz njega odide, ti jê vëndar u duhu, što čvarstie je, š njime skopčiš, a mësto njegovo po drugim mnogim nadopuniš. — Radosno vidimo, da mî u kolu našemu vazda rastemo, a i ono po nami gorostasno cvati, — krasnu duhu svoga ploda širom baca, i uljudnost ju svojom sve malo po malo poslene pčele za med sladki iz njega izvaditi vabi, da gâ u koš narodnosti svoje spravljenoga uzčuva za slavu ljubavi uzajemne svoje. Podupirajmo novimi moći začetu stvar, branimo jû, zagarlimo jû svi • [66.] revno, i jednodušno, da budemo uzor krëpostne ljubavi, kao što do sad biasmo, naslëdnicim našim, da vrëdni budemo i na dalje imena, i narodnosti ilirske, u koju najjasnii muževi stupili jesu. Rekoh. Dana l a Studena deržan Sabor, otvoren po G. Malliću s jednom prispodobom (govor). 247
