ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 225

Šarce i grudi živo uzpirimo Sloge venac zadobiti žudimo, Ah nesloga nebo ju ubila Kad se zmislim suze me obliju. Po neslozi zemlja propadoše Prestoli se sjajni prevergoše, Po neslozi nestane nam ime Ah nekada ponosišmo šnjime. Al' po slozi ako malo puka Vajme bratjo predobit je muka Ar posloži mi se uzbudismo I na novi život uskarsnusmo. Od veselja sloge sjaje nama Ah Danica ka bih dosad tamna, Budmo dakle, budmo uvëk složni To je nama dao Bog zmožni. [27. strana] Da se sada opet podignišmo Domovine Jezik razširismo, Zašto čedu naša bratja mila Ah potomci, i njihova sila, Bit zahvalni tja do tamnog groba!!! Koš pesnici ovoj jest ova soba — Zima i mraz su dušmanini ljuti, A pčelice što je? nek svaki sudi. — Ako koga jesam uvredio Molim da mi svaki oprostio Ja ostajem složni vaš brat parvi, Dok ulizem u grob zemlje tamni, pevajući • : Rikard Kušić Mudroljub god: Il-e Ilir iz Horvatske 1839/40 [28. strana] Govor, 21-a Studena 1839. u saboru članov društva ilirskog' deržan po Gjuri Smičiklasu, Predsedniku istoga društva. Domorodni Jezik sam, izobražen čuvat može narodnost od propasti. Plemeniti društva ovog Članovi! Neprecënjena vrednost zaufanja, koje vi draga bratja moja! u me postavili jeste, kada jednom mislu izvolište, da ja plemenitomu ovomu društvu predsëdim, zaisto tako' važna mi se vidi, da ne krivo možebit sudim ako velim, da mi manjka moć za nositi sa dostjnom vrëdnostju dično ovo brëme, s kojim mene uresili jeste; vazda bo meni pred očima ukazujese ona mnoga, koja vi od Predsednika vašeg izčekivati možete kojim pako zadosta učiniti okolnosti moje meni preprečuju. Tog u meni nemira nimalo nemože pomanjiti taj predsud: da ste mene ko najvrëdnieg izabrali, nikake bo inače zasluge sa vërnostju vašom, ako stalna bude, u meni spaziti niste mogli, (s kojom bi kog' iz med vas nadvladao:) već prevarlu ljubav k domovini, koju i vi svaki u persah vaših gojite. Ali kada vidim svih vas stalnu želju, da ja Predsednik ostanem tersio se vendar budem, koliko je moguće meni u nezgodnih okolnostih mojih, pokazati, kako žudim štimanom zaufanju, koje ljubav vaša u me postavila jest, za^5 Arhivski vjesnik 225