ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 223

teći stoji, za podužgati još bolje iskre ljubavi prama Domovini, da tako članovi premda još sad mali i slabi jesmo, veliki i tvardi stupovi prešlatke naše dosad uscviljene majke Domovine Ilirske postanemo, i vënac sloge kojim se žudi naša mila Domovina okruniti, uresiti budemose tersili. Rekoh. [22. strana] nakanenja imenuvati usudiosam se, prikloni prosimte vatreni pozor na bratju okol vežbajuću da čete gore rečene sjajnosti s-pervoim njem [Precrtana riječ »ostane«, a iznad nje napisana »osvane«] osvane prikloni misao ko ovoom mojem govoru koji po dalekih da tako govorim sverzâh raširen bližnu ište mladicu bližni utergnuti nakanio jest sad, sad najmar med nami postavljeni med nama dohod zrelnosti čekajući. Daga pako oli vremena turobno šekuvanje oli zlotvorah čemerna neodnese nakan, prislonimoga molim vas ka lastovitom darvu, k lastovitoj sarcah naših sojedinosti. Ali neću vas dulje mučiti neču vaša mišljenja v dugom trapiti govora zboru, jesu ovi moji nakani nagnuti jesu prilëplenju nazočnom u našoj dosad čitaonici mnoge koristi peldujućem Nikoli Hranilović, koj na znak i tersenje verlo jest pokazao, da je vredan zvati se sad istoga darva, koga i mi i da kako na radost vodje veći zbor dobrih vojakov mnogo pridonese, taka njegova dosad vërnost njegovi čini i njegova motrenja pokazalasu, da on bude donesao. — Gledeć anda na dužnost, koja nama jest priklučena neodhitimo njega nego njegove trude njegove čine našoj dužnosti spodobimo, i k-onom koje nas sve darži darvu njega prislonimo. — rekoh Ilir iz Horvatske. [23. strana] Govor. U Saboru dana 10 Studena 1839. izrečen po Članu Miloljubu Poturičić Možebit, koj zmed vas rekoh bude člani plemeniti! ovoga družtva, da ja niti s-ovom sloboščinom nisam nadaren, niti u naucih domorodnih otako uvižban; da vas člani nagovarjati bi smio, na nauče domorodne bez kojih mi podnipošto Živeti nemožemo, jer svakom domorocu parva skarb neka bude, svoj materinski jezik naučitise ondaj pako tudje jezice. Zato ufamse člani plemeniti, da mom malovrednom umu budete oprostili, jer jer svakom nije moguće po volji govoriti, a bez otoga mala slika mal govor ima nego vendar zarad ljubavi naukah domorodnih i zaradi hasne vaše nagovarti se vas usudjujem, člani plemeniti na domorodni jezik u kojem raj nalazim i bez kojega ja pod nipošto živeti nemožem ovoj prilici neprepustim, da vas plemeniti člani nebi opomenio onom zavesu, kojem mi svikolici prisegnusmo da zadovoljnoga cilja doprinesemo, a šta to hasni dase mi samo člani ove čitaonice zovemo, a drugo ništa nebudemo radili, da samo u nutra sedimo pak čitamo ove ali one knjižice nego potrebno nami jest, da mi ne samo med sobom verni člani smo, nego takodjer, da drugi budu mogli reći dasmo verni i zahvalni Sini ovu pako nagradju dopriniesti možemo, ako mi od strane čitaonice višeputa damo Danicu, verze za ovoga ali onoga 223