ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 155

ni sam neznam. Štijući tvoje riječi, sve si od prilike predstavljam kako je bilo onda oko tebe; i kako je bilo u tebi, i predstavljam se što će sad reći od tebe oni koji sü mi dosad govorili — Oh Naco je čestit čovjek! Tek još da Bog dade, da sretno svršiš što si tako sretno počeo, pa eto puna života i tebi i braći tvojoj i rodu tvome. — Ti mi preporučuješ da o tome nikome ništa ne govorim, a ti neznaš da sam kano šugav što neimam kome da se s' tobom hvalim, što neimam na hiljade oko mene dušah, koje bi sačuvstvovale moju radost, da im je priobćujem. Eh odsele te dakle sramotiti nesmijem! i neću ako Bog da. — Od Glavinića nikad ni rječice više osim one njegove prve ceduljke. Čuli što za Novića? jeli u Beču još ili u Vukovaru? Drugi ću ti put štogod više pisati, jer danas imam poslovati koješta. Bog, mili Naco. Tvoj Djakovo 7/12 855. Luka Adresa: An Herrn Ignatz Brlić hörer der Rechten Wien Stadt-Convic.tsgebäude 26. [Đakovo, 27. I. 1856]. Dragi Naco! Dobio sam malo prije pismo tvoga brata. Javlja mi da od mene pozdrav očekuješ; i ja te evo pozdravljam, ma i u kratko bilo. — Sada podne zvone, a do dva sata idemo u Semeljce da komput držimo, tako da me kod kuće, osim nedjelje i možda subote koje, neće biti za 6 nedjeljah danah. Kroz to vrijeme da znaš, da ću ti se po svoj prilici oženiti, ako bude išlo ko što mislim. Kuću već imam (prvu kod Belajnove), samo još djevojku upitati moram, begeniše li me. — A znašli koju ? Pogodi — Nije Hepa, nije bogata, nije po modi, a nije ni ružna ni siromašna, ni guska; pametna, dobra gazdarica, puna čuvstva i čednosti, i, u koliko sam promukaetio, misli kadkad o meni. No kad bude stvar gotova da bude, onda ću ti malo svjetlije o tome govoriti. Mislim da ćeš ma kroz vragove moći mi prispjeti u svatove, koje bi oko polovice travnja ustanovio ?' — Neimam kada da ti dulje pišem, jer me ručkom čekaju. Dakle za drugi put. — Predaj ovo pismo bratu odmah — Piši i zdravstvuj Djak. 27/1 1856. Adresa: v Ignjatz Brlić Wien 1 Vidi pismo A. T. Brliću od 23. IV. 185«. Tvome Luki. 155