ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 146

pozdravim, kad ti pisati budem, uslied upućenog im tvojeg pozdrava. Piši. A da si mi zdrav, veseo i sretan u ljubavi, a osobito u romantičnoj, da mi znaš dugo pripoviedati, jer ti čitajući takove stvari bujim. Primi, Naco, iskreni celov Tvog brata Luke Djak. 14/5 855 Adresa: Gospodinu Naci Brliću slušaocu pravah u Beču 1 Rektor je tada bio (1850—60) kanonik Adam Sukić. 2 »Pobratimstvo« je štampano u »Nevenu«, 1854, br. 21—23. Josip Praus bio je oduševljen djelom, ali ne on sam, već i svi čitaoci časopisa, pa je Botić požnjeo veliki uspjeh, dobivši glasovanjem čitalaca prvu nagradu i jednu manju svotu novaca, koju je Ambroz Vranjican u tu svrhu položio (v. Neven, 1854, br. 29. (20. VII.) i br. 36 (7. IX.) Usp. J. Ravlić, Dva priloga hrvatskoj književnosti: 1) Časopis »Neven« u apsolutizmu; 2) Prva književna nagrada u Hrvatskoj. Forum, 1967, br. 11—12, str. 833—854. 3 Dr Mosbauer Sigmund, liječnik Strossmayerov. * Vinko Pacel (1825—1869), student u Beču, kasnije profesor gimnazije. 20. [Đakovo, 28. V. 1855.]. Dragi moj brate ! Na drugi dan Duhovah 8 satih u jutro Evo se baš sada vraćam s'puta u Brod, gdje sam ti bio jučerašnji čitav dan od 7 satih u jutro do 6 u veče. Dan sam ti s' bratom i u kući Malinovoj dosta sproveo, no me dočeka žalostna vijest da se Kata udaje za nekakvog Leo vica. Na taj način ona nebi bila meni suđena ; i ta misao, možda nenavidna, predstavlja mi bolje pred oči njene izvrstnosti, tako da ti skoro ozbiljno žalim što ne mogu da je zazovem mojom, ili pretekavši, ili, ako nije baš sasvijem gotovo, pomrsivši Leovićeve zahtjeve. Sto ću kad mi se još bar godinu danah treba promišljati, da ne posrnem u ludo ne promotrivši dobro okolnosti i moje i narodne i političkog obzorja, a možda neće biti s'gorega kad bi i više čekao? — Opazio sam ti u mojemu životu, da ti svegjer u najodlučnijim i najvažnijim mojim stvarima zakasnim; tako da je moj život, dosad barem, nalik na život Francuza Bontemps-a — opisan po gji Amable Tastu

1 — pod naslovom »Preveć kasno«, gdje ti ta gospogja opisuje kako taj vrijedan, pošten i marljiv čovjek imao je kroz čitav život tu nesreću, što nikada nije mogao da na vrieme dospije m'a kakvom svojem dobru, dok ga napokon u dosta mlado doba i smrt nagje, kad su mu obećali, da će jednoć napokon njegove sposobnosti uvažiti. — Naravno ja se nebi imao mojoj nesreći toliko potužiti, koliko taj nesretni Francuz, jer prema njegovoj marljivosti i radinosti nije velika osjen moje radinosti. No bi smješno bilo i pomisliti dva podpuno istovetna dogagjaja u 146