ARHIVSKI VJESNIK 11-12. (ZAGREB, 1968-1969.)

Strana - 352

kumenti koji se odnose na određeno ime, odnosno predmet udruže zajedno na jednoj kartici, u čemu leži velika prednost indeksa pred katalogom. Poredak kartica uvijek je abecedni, a kod predmetnih indeksa moguće je (kao i kod predmetnih kataloga) materiju rasporediti sistematski po grupama, unutar ovih sami predmeti nizati će se opet abecednim redom. I ovdje bi se dala dobro primijeniti međunarodna decimalna klasifikacija. , Kada je neka arhivska jedinica, serija ili fond obrađen podaci se listića mogu se prenijeti na slobodne listove, koji se onda uvezu u knjigu. Na naslovnoj strani kao i kod ostalih arhivskih pomagala ispiše se: a) naziv arhivske ustanove, b) naslov koji će obuhvatiti naziv obrađene serije, teme itd., c) krajnji datumi, d) ime i prezime, te zvanje arhivskog službenika koji je indeks izradio (ako je kolektivni rad onda se navode svi koji su na izradi pomagala sudjelovali) i na kraju se označi godina kada je ono izrađeno. Liti: Muller, Feith, Fruin, Anleitung zu Ordnen und Beschreiben von Archiven, njem. izd. 1905 (Kaiser) (orig. izd. 1898), str. 57—116. E. Casanova, Archivistica, 1928, 2. izd. (Inventario) str. 251—275. — P. Pecchiai, Manuale pratico per gli archiviste Manuali Hoepli. 2. izd., 1928, str. 180—193 (Inventario), 194—201 (Dopo l'inventario /indici, reportorii.../).— Brennecke-Leesch, Archivkunde, 1953, str. ...... i drugdje (prijevod u izdanju Saveza društava arhivista Jugoslavije gotovo neupotrebljiv!). — Schellenberg Th. R., Moderni arhivi. Principi i tehnika rada, (orig. izd. 1956), prijevod u izdanju Saveza društava arhivista Jugoslavije, 1968, str. 203—221 (popisivanje arhivske građe), 222—237 (popisivanje »privatnih papira«). — Teorija i praksa arhivske službe u SSSR, 1958, prijevod u izdanju Saveza društava arhivista Jugoslavije, str. 63—^-76 (opisivanje arhivske građe), 77—87 (evidencija... arhivske građe), 88—94 (sastav i organizacija naučno-obavj ešta j nog aparata u arhivima; katalozi), 95—100 (pregledi i vodiči), 117—126 (obrada tehničke dokumentacije, napose kartografskih materijala), 141—149 (kino-, foto- i fono dokumenti), 219—231 (primjeri). —: A. Ciceri, Archivi e archivistica, 1952, str. 42—50 (lavori d'archivio e mezzi per la consultazione). — Ordnungs- und Verzeichnungsgrundsätze für die staatlichen Archive der Deutschen Demokratischen Republik, 1964, str. 41—93. Od brojnih članaka objavljenih u stranim stručnim časopisima na ovom mjestu možemo upozoriti samo na neke zapaženije i od posebnog interesa. To su: Diezel R., Erfahrungen bei Ordnungs- und Verzeichnungsarbeiten an neuesten Schriftgutbeständen. Archivmitteilungen, IX/1959, sv. 3, str. 68—75. — Hess U., Spezialmethoden bei der Ordnung u. Verzeichnung von staatlichen Akten des 19. u 20. Jahrhunderts (isto, X/1960, sv. 3, str. 83—96). — Richtlinien für die Ordnung und Verzeichnung des neuesten Schriftgutes in den staatlichen Archiven. Beilage zu Archivmitteilungen, X/61, sv. 6. — Die Erschliessung von Stadtarchiven... (isto, XVIII/1968, sv. 2, str. 63—71). — Gandilhon R., Catalogues et inventaires... Der Archivar, XIV/1961, sv. 4. st. 323—324). Članci P. Cailleta i R. Favreaua u La gazette des archives, 1968, br. 60, te Houriez E., Un nouveau type d'instrument de recherche — le répertoire numérique détaillé (isto, 1969, br. 64), Hubert"J., Les répertoires de microfilms, (isto, 1954, br. 15, str. 55—58). Iz talijanske literature spomenimo Palestra A., Criteri per la compilazione degli inventari, Archiva ecclesiae, V—

VI/1962—63, str. 42—56. — Bascapé G., Le raccolte di sigilli. Rassegna degli Archivi di Stato, XVIII/1958, vol. 3, str. 324—348. — Panzini G., Per una corretta inventarizazione degli archivi storici communali, (isto) XXIV) 1964, br. 2—3, str. 361—362. U našoj poslijeratnoj arhivističkoj stručnoj literaturi izišlo je više vrijednih članaka. Neki od njih razmatraju principijelna pitanja, drugi sadrže koris352