ARHIVSKI VJESNIK 10. (ZAGREB, 1967.)
Strana - 158
Paus-papïr koji smo isto tako upotrebljavali kao oblogu daje vrlo dobru površinu dokumentu, ali nije dovoljno trajan — može izdržati najviše 10 laminacija, nakon čega se počinje lomiti i pucati. Nadalje smo radili s pergament-papirom. On ima slične osobine kao i paus-papir, ali je čvršći i znatno jeftiniji. Međutim, mi i dalje tražimo materijal koji bi još bolje odgovarao ovoj svrsi, tj. da se dobro skida s laminiranog dokumenta, da daje dokumentu što originalni ju površinu, a da je pri tome dovoljno trajan, izdržljiv i da ima za nas pristupačnu cijenu. A. V. Sokolova 10 navodi da se u SSSR-u razmatra mogućnost da se za obloge upotrijebi materijal na bazi organskih silikatnih spojeva, dok se u USA 11 preporučuje za istu svrhu »teflon«, plastična masa na bazi tetrafluor-etilena. Zbog toga s interesom očekujemo konačno rješenje ovog problema, rješenje koje bi i za nas bilo dovoljno praktično i ekonomično. Kao dalji tehnološki problem A. V. Sokolova 12 navodi problem neutralizacije dokumenta s tekstom koji se otapa u vodi i problem određivanja aciditeta papira, a da se pri tome ne oštećuje sam dokument kojem se određuje aciditet. Ovo pitanje je i za nas od osobitog interesa. Naime, do sada je najpoznatija i najraširenija metoda neutralizacije dokumenata po Barrowu. 13 Po tom postupku dokumenti se prvo uranjaju na 20 minuta u 0,15 postotnu otopinu kalcijeva hidroksida u vodi, a zatim na 20 minuta u 0,15 postotnu otopinu kalcijeva bikarbonata 14 u vodi. Kalcijev hidroksid neutralizira kiseline u papiru, a kalcij ev bikarbonat suvišak kalcijeva hidroksida prevodi u kalcijev karbonat, koji zaostaje u papiru i čuva ga od eventualno kasnije nastalih ili nadošlih kiselina 15 . Prema kasnijim ispitivanjima samog Barrowa 16 a i nekih drugih istraživača 17 preporučuje se upotreba magnezijeva bikarbonata (koji se pripravlja na sličan način kao i kalcijev bikarbonat) ili magnezijeva acetata, jer su topiviji u vodi, a topivi su i u alkoholu. Nedostatak ove metode je u tome što se na takav način ne mogu neutralizirati dokumenti koji se iz bilo kojeg razloga ne mogu uranjati u vodu (npr. dokumenti pisani tintama topivim u vodi, uvezane knjige i si.) Štampanom materijalu i dokumentima pisanim stabilnim tintama to ne škodi, te se za ovakve slučajeve može smatrati da je taj postupak zaista bez zamjerke. 18 Varijanta neutralizacije kalcijevim karbonatom u slučajevima kada se radi o dokumentima pisanim topivim tintama sastoji se u tome da se 10 A. V. Sokolova: o. c. 11 J. L. Gear: o. c. , 12 A. V. Sokolova: o. c. 13 R. O. Hummel, W. J. Barrow: Lamination and other methods of restoration, Library Trends, 4, 1956, str. 259—268. 14 Kalcijev bikarbonat pripravlja se tako da se plinoviti ugljični dioksid iz bombe uvodi u zasićenu otopinu kalcijeva hidroksida. 15 Kalcijev karbonat prisutan u papiru produžuje vijek trajanja papira. Julius Grant: Laboratornyj spravočnik po proizvodstvu celljulozy i bumagi, Moskva 1965, str. 346. 16 W. J. Barrow: Permanence/Durability of the book, I, II, III. W. J. Barrow Research Laboratory, Richmond, Virginia 1963—1965. 17 T. V. Isturbicina, T. A. Pravilova: Konservacija bumaznyh dokumentov metodom zabuferovanija (Problema dolgovečnosti dokumentov i bumagi), Moskva —Leningrad 1964, str. 71—81. 18 Interesantno je napomenuti da se i u američkoj literaturi spominje da se ovom metodom ne mogu neutralizirati suvremeni dokumenti, pisani na suvremenom papiru suvremenim tintama. Leon de Valinger, Jr.: Lamination of manuscripts at the Delaware State Archives, 1938—1964; The American Archivist, Vol. 28, No. 2, 1965, str. 292. 158
