ARHIVSKI VJESNIK 6. (ZAGREB, 1963.)
Strana - 238
Malfo«. 78 Besplatno dijeljenje ječma ukazuje na niski životni standard širih radnih masa i strah vlade da se zbog toga mase ne pobune protiv nje. Vlada je sa svoje strane pazila da mir na granici Astareje bude nepomućen. Kad su izbile neke pogranične razmirice s Dabišom Cikorićem, senat 27. V 1345. odlučuje da se odredi granica, kako ne bi više bilo razmirica. 7. VI upućuju se ljudi da između granica postave »talia signa que sint ad perpetuam memoriam«. Sutradan senat šalje ljude da istraže nisu li pojedinci obrađivanjem zemlje prekoračili državnu granicu na štetu susjednog vladara. Ukoliko jesU, neka im se iščupa nasad. 79 Zemlju, su inače obilazili razni »passatores terrarum et vinearum« koji su nadgledali da li je sve u redu. 80 Budući da je od natapanja zemlje ovisila i plodnost tla, vlada je pazila da nitko ne zatvara vodu i ne skreće njezin-tok. U, šumetu-je npr. voda morala teći kao i do tada. 81 Vlada je pazila da i pute vi po Astareji budu prohodni. 82 Posebnu je pažnju vlada vodila da se one zemlje koje su se obrađivale u režimu carine, tj. u vlastitoj režiji, ne smiju davati na drugi oblik obrađivanja. Opat lokrumskog samostana morao je raskinuti nove ugovore s obrađivačima, koje je sklopio za rad na carini. Stanje se imalo povratiti »ad pristinum statum«. 10. VII 1360. Malo vijeće zaključuje da se 5 šolada zemlje u Šumetu koje drže Vita Tichoeuich i Bogauç Milcich, imaju i dalje obrađivati na polovicu, jer nisu bile »antiquitus de carina«. 83 Vlada je dakle pazila da se forma produkcionih odnosa u agraru ne mijenja samovoljno. i U, • Dubrovački knez i zakleti suci (coram domino comité et juratis judicibus) rješavali su različite imovinske sporove,-krađe, kriminal i si.' To općenito spada u sudstvo republike. 84 Nas će zanimati neki posebni slučajevi koji bi mogli ilustrirati prilike, imovno stanje i si. u Astareji. Symon de Calich traži preko kneza i sudaca 17. IX 1284: da mu se predadu neke stvari iz; »casale Triphonis de Juda« u Platu: 8 modija<žit'a, 8 modija ječma, 4 quinquia vina, smokve, 2 gunja, modij raži (segoli), 6 modija ječma pomiješanog sa zobi, 6 košnica meda i si. 85 Obratus et Dobriene de Joncheto izjavljuju 22. II 1285. pred knezom i sucima da su im spaljene 3 kuće i da štetu ju 97 perpera. U plamenu im je propalo: ogrtači bez rukava, suknje od raznog platna, vunena pređa, vunena odijela, razno sukno, žrvnji, lûk, strijele, štit i drugo oružje, željezne posude za vodu i druge posude, bačvice (barila), bačve (badnjevi), stupa, domaće životinje, košnice, obuća i si: 86 ,' Inače se prijavljuju krađe i uništenja poljoprivrednih produkata: povrća, žitarica, loza, košnica, općenito ži78 Mon. rag. III, 261 : V. Vs. :.' tfiv-T? 79 Mon. rag. I, 175-6 ''V .•' ' \.M 80 Mon. rag. V, 10 r- " i 81 Mon. rag. V, 407 f, •'• ; 82 Mon. râg. II, 181 ti' .V.?. "' 1 -Vil V '.". >;•' " 83 Mon. rag. II, 292 — III, 37, 39 — Roller D., Agrarno-proizvodni ödnosi na području dubrovačke republike od XIII—XV st. Zagreb, 1955, str. 113-14 84 K. Vojnović, Sudbeno ustrojstvo republike dubrovačke,' str/ 105' 85 Div. canc. 2, 125' • ' -v: .-, '-ft . ßi)£ •• ..-•'. 86 »tres domus fuerunt ćombuste, quas non dediséemus 'si debuissemus descedere de loco illo pro yperperis triginta et ualuerunt multo plures. Item mantellus unus et gonella I, uxoris dicti Radoste, qui constituerunt festivitatibus natiuitatis domini ypp. X. Item due gonelle dicte uxoris sue que valuerunt ypp. V. Item gonelle nil de xocna valuerunlt ypp. II 1/2; Iteiü de filo de lana de quo portant (sic!) fieri C cubiti de drapo, quod valuit ypp. IUI. Item tria... abitte de lino filato quod valuit ypp. II. Item braças XII dedrappo de xocna quod valuit gross. X. Item par unum de macinis quod valuit 238
