ARHIVSKI VJESNIK 6. (ZAGREB, 1963.)
Strana - 186
potpisnik antikhuenovskog manifesta od 1903; iako prvak Ciste stranke prava sudjelovao kod redigiranja Riječke rezolucije, koju samo iz taktičkih razloga ne potpisuje. 1915. uzet za taoca. Clan uprave »Narodne organizacije SHS u Dalmaciji«. 9 Rauch je oklevetao Srpsku samostalnu stranku s veleizdajništva da bi je odvojio od Hrvatsko-srpske koalicije. Kad su Samostalci 15. IV 1908. u »otvorenom pismu«, ponovili (izjavu od 10. IV) da je klevetnik, Rauch je sutradan pozvao na dvoboj Medakovića. Njegovi su svjedoci osporili Rauchu pravo na zadovoljštinu dok ne dokaže da nije morao reagirati na pređašnju uvredu i da nije bezrazložno oklevetao Samostalce. Po sporazumu je o tom imao riješiti časni sud čije su raspravljanje Rauchovi svjedoci u zadnji čas onemogućili izjavom da je uvreda Samostalaca od 10. IV politička i da stoga na nju nije morao reagirati, a da je Rauchovo pripisivanje veleizdajništva pokriveno državnom tajnom. Opširnije o tom v. »Pokret« 1908, br. 91 i 96. HAD 175. Rijeka 17. XII 1908. Šupilo javlja P. Čingriji da se oporavlja od bolesti. Vrši pritisak na Koaliciju u vezi s aneksijom Bosne i Hercegovine. Hrvatski političari nisu sposobni da iskoriste aneksionu krizu. Čestita Čingriji što nije među onima koji su odlikovani povodom carskog jubileja. Odavno Vam se niesam javio. Razlog je tome, što sam bio baš težko bolestan preko dva mjeseca, od čega sam dobar dio učinio u postelji. Bio sam tako propô, da je svak ko me pozno, kad bi me srio, gledo u me kako u spetakulo 1 , a kad sam došo bio u Zagreb na jednu konferencu nije bilo čudjenju ni kraja ni konca. Bio sam riduko 2 , da ni sami stinko 3 od teletine, prikuhan, niesam mogo proba vi jat. Imao sam t. zv. catarro intestinale 4 akutni, što sam ga dobio, kako držim, jer sam u izbornom kotaru bio okisô do kože i mokar došo u ferati 5 doma. Život mi je bio dodijo, jedva sam se vuko i to je trajalo sve do oko 18-20 novembra. Bio sam smršavio 15 kila. Imao sam nakanu, da kad se istom malo počnem oporavlj at, dodjem za desetak dana u Dubrovnik, pak u toj speranci 6 , da ćemo se ustmeno narazgovarat, niesam Vam ništa ni pišivo. Oko 20. novembra kad sam imo poć u Peštu počeo sam se tako naglo oporavi jat, da je to bilo za mene jedno pravo čudo. Nikad niesam takova što osjetio. Danas sam opet kako prije, možda još zdraviji nego prije. Ali uz to oporavljanje došla Pešta, odkle sam moro u Beč, došlo pisanje, naše mizerije, koje treba bistrit i redit, kroz ovo vrieme zapušteni poslovi i toliko toga. Put u Dubrovnik radi oporavka postao suvišan, a radi odmora nemoguć i to je evo razlog, da od mene ni pisma ni glasa. Iz novina, a najviše iz Novog lista izmedju redaka moći ćete razabrat kako stojimo. Stojimo dosta zlo. Koaliciju pritiskuju sa svih strana za da prsne, a najviše se presije čini na Srbe i na popovsko krilo hrvatske stranke prava (a to je jedna polovina njihova kluba). Sad je došla bosanska 7 stvar sa svim mogućim šaputanjima iz Beča, da ćemo »sve« dobiti, ma utoliko niko ništa ne dava, ali pitaju ucjene. Prva je ucjena bila moja glava, Ja sam našim reko, neka me slobodno žrtvuju, ako se može izaći častno, tim ne bi izgubio ništa, dapače bi dobio. Onda su htjeli da se imaju žrtvo vat Srbi i naprednjaci, po čemu smo vidjeli koliko je ura. Ipak se popovi u koaliciji nešto muhaju, te bi moglo doći i do eksodusa pod kojom izlikom. Mora da na njih vrlo djeluju razni Štadleri, koji su u novom zelotizmu 8 postali idrofobi 9 . Stvar Bosne postala je velika smutnja. Aehrental 10 je sve uradio po nalogu onoga 11 što je bio u Dubrovniku, a Lueger 12 ga podupire dušom i tielom sa svim popovsko-jezuitskim aparatom. Moć ovoga triumvirata tako je 186
