ARHIVSKI VJESNIK 6. (ZAGREB, 1963.)

Strana - 177

ruje, kleveće. I on će onda sâm sebe razasut. Vidite na pr. meni bi bilo puno drago, da došastih izbora u Hrvatskoj dogju u većinu frankovci. To bi bila blamaža kakve još vidjeli niesmo i onda bismo od tega gada za nekoliko decenija imali mira. Jer vladat u Hrvatskoj proti Magjarima i proti Srbima je nemoguće. Svaki kompromis bi razkrinkao švindlariju. U nas stvari idu kako su se naučile. Izstup radikala iz koalicije (patrijarhovo pitanje!) nije skoro nikakva šteta, osim to što ćemo izgubit u Pešti Lisavca

2

, koji razumije magjarski bolje nego ja, pak je kod mene sjedo i mi bi dva kombinovali. A sad sam se stavio odmah učit, da i ovu prazninu izpunim, ali to je vrag učit pod starost tudj jezik i još onaki. Stari Polit

3 (on ima 76 godina i drži se u saboru kao mladić!) govorio mi je doduše, da je on u 38-oj godini počeo učit magjarski, ali da cielu jednu godinu nije ništa drugo činio! I još ni danas, kažu Magj ari, ne zna dobro. Što se Hrvata tiče, oni su ostali dosljedni i tako ono moje mnienje, što bi Vam gdjegod pisao, nije se na žalost moglo promienuti. To je jedna velika muka s njima, tako da čovjeku dodje momenata, pa bi reko: ajte u smokve i vi i tko će se mučit s vama. Valja imati ustrpljivosti i gutat svašta. Imadu neku čudnu, smetenu, neiskrenu narav, te ti prave najviše ovacije i poklone i istodobno svake intrige, a od prave borbe zaziru nego bi najvoljeli komodne načelne izjave i dielit Europu uz čašu vina. Rakodczay pako čeka dok se posvadimo i nije mu luda. Ima medju njima ovo mladjijeh što su dobri i stari Tuškan pak s Medakovićem i sa Srbima se sad ovako sad onako nekako pokrpi — ali dokle? Vidio sam u »Crljenoj«, da su i do Vas doprle viesti da se meni gruba spravlja. To je istina. Mene bi se ćeli svakako riešit, a najviše me boli, da ima ljudi s kojijem zajedno sjedim da u tom pogledu rade proti meni! Na pr. bivši podban Nikolić u naj zadnje doba toliko je radio da me onemogući — sad pod jednom sad pod dugom izlikom — da ga je Medaković jednom baš ljudski izgrdio. Interesiralo me znat za uzrok i uviek je onaj isti: u Beču da me ne mogu smislit! A za Nikolića je Beč sve, jer je s Leopoldom Salvatorom

4 »per tu«! Puno se intrigira, možete misljet. Kad bi mi vodili stvar onako kako ja zamišljam, prisilili bi Magj are na ovu alternativu: ili da cielu Ugarsku svim svojim pravima impenjaju

5 Beču a conto snage, što će im dat za nas pobiedit — ili da nam popuste! Uvjeren sam, da bi se s vremenom izazvala time situacija, koja bi tražila, da se popusti nama. Ali to treba provesti u redu, do kraja. Hoćemo li moć? Hoćemo li umjet? Na 10. oktobra otvara se parlamenat. Ako se dotle ne razbijemo valjat će poć gori i nastavit, gdje smo prekinuli. Što će sada bit? Magjari se spravljaju na najgore. Naši bi najvoljeli dat načelnu izjavu i ostat doma. Pero

6 ne svi. Ima nas desetak — dvanaest, koji smo odlučili u boj, pa kud pukne, jer tako treba sada. Nadam se, da će to i druge, renitentne

7

, povući i preko volje. Rumunji i ostale narodnosti obećivaju nam pomoć, ali ne valja se mnogo u to uzdat, jer Rumunji odviše ovise od Beča, a onda su svi zaplašeni za ovakvu vrstu akcije. Kako vidite, u veliku smo bulikanu

8

, za koga niko ne zna kako će svršit. Vaš sabor sastaje se do brzo. Bit će malo trvenja i tamo jer Perić i Vuković nose gotovu Veliku Hrvatsku, koju Vi nikako nećete. Mislim, da će Vukovićevu ulogu preuzeti Ivčević, pošto ovoga nema u dalmatinskom saboru. 1 Prema talijanskom colpo znači: udarac. 2 Lisavac dr Mladen, javni radnik i advokat (Deliblato, Vojvodina, 26. I 1862 — Vršac, 7. X 1936). Stupa u opozicionu Radikalnu stranku u Irigu, učlanjenu u Hr22 Arhivski vjesnik VI 177