ARHIVSKI VJESNIK 6. (ZAGREB, 1963.)
Strana - 175
ni predloge, jer mi nije podrobno poznato stanje, u kojem su Vas medjusobno ostavili prošli izbori. Što se nas ovamo tiče, mi smo na velikoj muci. U pitanju jezika na željeznicama u Hrvatskoj »Beč« stoji na stanovištu Magjara, ne toliko radi ljubavi prama njima, koliko što se boji precedensa i pohrvaćivanja željeznice radi Bosne, gdje je sve njemačko. A osim toga računa, i to vrlo mudro, ako mi Magjarima milom ili silom izvadimo ovaj »bolestni zub« (jezično pitanje na željeznicama u Hrvatskoj), oni tu ranu mogu lako preboljeti, jer i sami, u i oka, priznaju da nemaju zakonske podloge, samo se boje javnog mnienja svoga. U tom slučaju bilo bi pitanje vremena kad će im ta ranica zarasti, a pošto nas trebaju kao pomoćnike, to bi se sutra — kad im do gusta dogje, kako izgleda da hoće, — stvar opet izravnala i izliečila. Ako nasuprot nas Magj ari pobiede, te nam nametnu jezik, onda ne može biti mira megju nama za decenije i vjekove. Onda je od Magjara pobiegjena, ali neuništena Hrvatska opet za decenije najbolje sredstvo »Beča« i proti Magjarima i proti sebi samoj. Stoga razloga je i »Beču« puno stalo, da kod nas izposluje, da mi — pokorava juć se sili magjarskoj — pristanemo na kombinacije, koje nam Magjari u svom ludom i zasliepljenom šovinizmu nudjaju i koje bi u Hrvatskoj izazvalo neizbrisivo nezadovoljstvo, a vodu na bečki mlin. Zato im u ovom pitanju nudi svoju podpunu i »nezainteresovanu« pomoć. Tako danas stvari stoje. Što će biti sutra, tog niko ne zna, ali iz ovoga možete vidjeti naš težki položaj, a nadasve pak moj, sa klubom, u kome — izim 4—5 ljudi — nemaš niti možeš s kim da otvoreno govoriš Ovoj bečkoj taktici mogao bi se pokvariti račun samo na jedan način: da mi Magj are, u ovom pitanju svim sredstvima slomi jemo, a onda im opet savezničtvo ponudimo. To ovisi o našoj taktici, ali može se dogodit da oni ili od »Beča« dobiju pomoć, ili pako njemu popuste dok slomiju nas. A onda su skupa s nama u liepoj kaši. Za sada je parola: mi ne popuštamo. Glede taktike i načina borbe to ovisi o prilikama da li ćemo odmah u obstrukciju, ili tek kašnje. Ob ovom još se ne može u klubu razpravljati, jer i mi imamo raznih elemenata, koji pod kojekakvim načelnim izgovorima ne pristaju, da se ovaj magjarski »divlji zub« vadi ... Ali, u koliko mogu predvidjeti, neće imati većinu u klubu 7 . Vama sve ovo pod diskreciju, da ne bi ko što u novine pisao. P. S. Pozdravite Melka, Boža i ostale prijatelje. 1 Za Carevinsko vijeće. 2 Prema talijanskom pronunziamento znači: opredjeljenje, stav. 3 Ivčević je odbio da potpiše Riječku rezoluciju. 4 Prema talijanskom far finta znači: pričiniti se, hiniti. 5 B u 1 i ć don Frane, arheolog, konzervator i historičar (Vranjic, kod Splita, 4. X 1846 — Zagreb, 30. VII 1934). Zastupnik u Dalmatinskom saboru i Carevinskom vijeću. Na izborima od 1907. on je bio u Splitu izabran kao kandidat Hrvatske stranke i Stranke prava, ali se je kasnije odrekao mandata i Smodlaka je bio naknadno izabran. Direktor arheološkog muzeja u Splitu 40 g. Dobio najveća priznanja domaćih i stranih akademija. Opširnije o njemu v. »Obzor«, 1934, br. 172; »Enciklopedija Jugoslavije«. 6 R a č k i dr Franjo, historik i političar (Fužine, 25. XI 1828 — Zagreb, 13. III 1894). Sa Strossmayerom osniva Narodnu stranku i postaje glavni suradnik stranačkog organa »Pozor« (»Obzor«). Zastupnik je u Hrvatskom saboru 1861, 1868. i 1872. godine. 1864. pokreće s Jagićem časopis »Književnik«. God. 1866. izabran je za prvog predsjednika Jugoslavenske akademije. Nakon pada bana Mažuranića osniva sâ Mrâzovićem Neodvisnu narodnu stranku. Više o njemu vidi: T. Smičiklas, Život i djela dr Franje Račkoga. Zagreb, 1895 (Djela JAZU, knj. 15); V. Novak, Franjo Rački u 175
