ARHIVSKI VJESNIK 6. (ZAGREB, 1963.)
Strana - 174
Reko sam bio još, da je Dalmacija za Hrvatsku učinila više nego je mogla. Sad je treba ostaviti u reservi. S Magjarima imamo težak položaj i velikog okapanja, jer su se prepali, da niesmo jači više nego li su misljelL Neka se Dalmacija malo utaji i ne iztrčava više, dok potreba ne naložiZato neka paze, da ne izadju kakvi Crnice i Varešaninovi očiti ljudi, a za Borčiće, Vukoviće, Ivćeviće 3 da bi se po mome mnienju ovaj put moralo zažet oko i pustit ih, da idu u Beč, jer da će bit puno manje štete, ako dodju opet oni, nego da se tu razbija naša nova politika. U jednu rieč, da bi valjalo činit fintu 4 kako da su naši, ako do kraja, i niesu, ali opet niesu nikad gadi, kako oni drugi. Sjećam se dobro, da me je Jozo pito: a šta ćemo mi demokrate? Na što sam mu. reko, da je po mome mnienju najbolje, da oni oponiraju, ako hoće, ali da sekundiraju i pomažu gdje vidu pogibelj, bez obzira na to, da li će sad zato što dobiti ili neće. Uzbudu li ovako radili njihova budućnost neće uzmanjkati, ukoliko okupljaju omladinu. Puno se govorilo o ovom pravcu. Moja dva zagrebačka, prijatelja podpuno su uvažavala ove nazore, a Smodlaka je na njih sasvim pristao i ovako se sporazumivši vratio se kući. Ali kad je doma došao ne samo da se nije držao uglavljenog, nego je obratno dignuo kuku i motiku na Borčića sa bjesomučnošću, koja me je »zadivila«, te je baš htio izazvati sve obratno nego se gore razgovaralo. Uzalud opomene. Istina, on se je tu najodlučnije zauzeo za politiku riečke rezolucije i proskribirao sve »sumnjive« — ali mi se čini, da joj je ovom revnosti puno više škodio. Vi znate dobro, da nije napr. bilo Borčića i njegove grupe, koji su na Rieci tek drugi dan pristali na Vaše zaključke, da je moguće da riečke rezolucije ne bi danas ni bilo. Onda je Borčić — možda proti svome uvjerenju — učinio stvari veliku uslugu, radi koje baš nije zaslužio, da ga onako ekskomuniciraju. Ne mogu protumačiti promjenu Smodlakine taktike nego ili njegovom prevrtljivosti, ili osobnim antagonizmom i mržnjom na Trumbića, koga je zaradi »Bečanina« Borčića htio rušiti u ime ove riečke resolucije, za koju se Trumbić toliko zauzeo. I tad smo doživjeli tužan prizor, da se i Trumbić zaboravio, te koliko jedan toliko drugi niesu više bili dva čovjeka, nego dvije beštije, koji nisu birali ni ljude, ni sredstva, ni pristaše, nit išta, da jedan drugoga skrha. Smodlaka je uzvienuo kako živina, a Trumbić bi se bio poturčio. Smodlaka je pokupio sve talijane, Trumbić sve popove i frankovce i visoku vladu. Načelno je Smodlaka učinio manju pogrešku nego Trumbić, ali su se ipak uzajamno zaniekavali, da se mogu bolje uništiti. U jednu rieč jedan gad! Obojici sam puno prije izbora preko zajedničkog prijatelja piso dugi list. Zaludu! Pred mojim očima krivi su oba jednako i ma koliko se Smodlaka sakrivo za zastavu novoga kursa, opet je kriv. Ali njegova borba bila je simpatičnije prikazana. Trumbić je radio iz inada. Što se Burica 5 tiče, ne držim ga popom Crni čina kova, nego popom Račkova 6 kova, te jedino auktoritet Trumbićev, koji ima nad njim, mogao ga je navesti, da trpi, da se s njegovim imenom vodi onaka nedolična igra. Uostalom Bulić nije nikad bio političar od zanata. A sada? Sad je opet na Vama, da ovu mizeriju, koliko se može izliečite. Danas nema nitko to štovanje i nema sumnje, da će svi u Dalmaciji i u Hrvatskoj opet gledati na Vas, što ćete učiniti. Dogadjaji i u Ugarskoj Bog. zna kako će se razvijati, jer u ovom sporu našem i u sporu što ga oni imaju s krunom ima i previše materije za razne kombinacije. Ko zna na što ćemo doć, pa bi grehota bila, da se u Dalmaciji, stvar na vrieme ne uzpostavi, a sve radi osobnosti one dvojice, čije mušice već su nam dale dosta glavobolje. Ja sam Vam izložio moje nazore, a ne usugjujem se da činim zaključke 174
