ARHIVSKI VJESNIK 6. (ZAGREB, 1963.)
Strana - 149
majstorlukom uperena proti nama. Meni se čini da prelazimo najkritičniji momenat a što je najglavnije ne znamo sigurno tko je sve u Budimpešti bio sudionik, a tko je ostao neutralan. Ali da je gore sudionika nema sumnje. Ja sam se, uz sav ovaj metež, upravo razkidao od truda da spasim situciju i naprama gore i naprama dolje i naprama talijanskoj riečkoj publici, čije javno mnienje boljih elemenata trebalo je neopozovno razoružati. Učinio sam što sam mogao, ali sâm, nisam mogao mnogo; naši u Zagrebu su jednostavno sjeli za stol pak stali deklamirati u kobasicama kako je Rieka po Bogu i kurcu hrvatska i samo hrvatska i ničija druga nego hrvatska. Nitko nije htio da uvaži i da vidi, da nas je neka tajna sila baš natjerala na riečki nož. Jer ja imam sila dokaza, da je baš riečka policija sve znala što se sprema. Držanje magjarske štampe bilo je u prvi mah influencirano, kašnje se opet to uredilo, barem kod koalicione. Ali stvar nije svršila. Iza prohujane demonstracije može nas, ako ne budemo pametni i oprezni, dočekati veliki moralni poraz, a to je opet gore zio. Ja sam pribrao upravo nepobjedive dokaze kupljene i organizirane autonomaške provokacije, ali ti dokazi bijahu sa gubernije 5 prosliedjeni riečkoj policiji, koja sav moj posao splin ju je u dim, dočim samo lovi najsitnije podatke proti Hrvatima. Nijedan od autonomaških kolovodja nije ni uapšen, sve su to »mirni gradjani«, a naše love i zatvaraju na same njihove prijave. I tako bi izašlo da su Hrvati na Rieci bili isfućkani, tučeni, izrugani, poliveni i za kaznu k tomu još i osudjeni kao krivci!! Infamno je što se tu sve dogadja! Pokušali smo četiri puta preko Wekerla 6 i Andrassy 7 , ali uspjeh je bio nikakav, a na guberniji kažu, da je ovo autonomna stvar i da oni ne mogu zagrabiti u autonomna prava magistrata 8 , čija policija vodi — »istragu«. To su ti sve stare tradicije, kad su insulti Hrvata na Rieci bili inkuražirani i nagradjeni od ugarske vlade, a duh je još uviek isti. Ali mi na ovu igru ne možemo pristati i ja sam sve dobro razmislio, pak sam došao do zaključka, da je ovo postalo za nas pitanje časti. Koalicija mi je dala dozvolu, da, prema situaciji, u njezino ime napravim kako mislim i prihvatila je moj predlog: ako ugarska vlada ne digne iz ruka autonomaškoj policiji istragu nad riečkim dogadjajima i ne preda je jednom državnom funkcioneru, hrvatska koalicija povlači od toga sve posljedice naprama koalicijonoj ugarskoj vladi, ostajuć i nadalje vrućim faktorom sporazuma Hrvata i Magjara. Ovaj »ultimatum« predao sam danas na guberniju i odmah je otišao u Budimpeštu. Večeras sam obširno pisao Kossuthu. Stvar je dakle došla u napeti stadij, a naši ljudi će morati da budu konsekventni. Ti ćeš mi reći: je li za ovu malenkost bilo potrebno izbaciti tako skupocien fišek? I ja sam puno mislio na ovo i došao do uvjerenja, da jest bilo potrebno, jer nije malenkost, nego vrlo ozbiljna stvar (jesi li čitao, u onim najtežim danima komunike o riječkoj resoluciji?) a tu ozbiljnu stvar valja odvažno riešiti. Ti mene poznaš, jesam ja nagal i dosta »vatren«, ali u težkim momentima upotrebljujem svu snagu, da zagospodujem nad samim sobom. Uvjeren sam, da se ovo moralo učiniti. A sada da ti iskreno rečem svoju: jebem im Boga i Zagrebu i njihovim paradama! Toga svega nije nam sada bilo potreba, dok još nemamo niti jednoga zakona primljena. Ali oni su taki, da je tu zaludu govorit. Tek su se malo podkožili sa od Dalmacije posudjenim političkim kapitalom i eto ih u parade i bahanalije, koje su nam sada samo od štete. Mogli su bez toga proći Oni niti su što zaboravili, niti su što naučili, niti će ikad išta naučiti, to je nekakva masa, koja nije sposobna za drugo, nego da se pusti inkulavat od svakoga i da slavi domovinu, a nas je zla kob osudila, da budemo nositi posljedice, što nam ih naša braća u materi zemlji stvaraju. U zadnja 2 mjeseca nisu drugo činili nego političkih giksera, i sada su zaparadili sa slaven149
