ARHIVSKI VJESNIK 6. (ZAGREB, 1963.)

Strana - 139

se nemilo, ali uzalud više. Molim te, da se ne ljutiš, jer meni je teže što ih niesam poslao, nego tebi, što nije bilo izvršeno. Kriva je vrlo čudna kombinacija, koja će i tebe puno zanimati. Baš sam išao s parobroda, te htjedoh popiti kavu u Sebenka, pa na brzojav, kad dodje k meni neki grof Oršić

1

, koga dotle poznavah samo po imenu, te predstaviv se reče da bi želio o važnoj stvari govoriti. Nakon malo uvoda, upita kako se u resolucionaškim krugovima misli o barunu Rauchu?

2 Odgovor je moj bio vrlo uljudan i izbjegavajući; našto mi on kaže, da je intiman prijatelj s Rauchom, da je Rauch dušom i tielom za ovu politiku, da je spravan izložiti se i t.d., pak da ih ima od njihovih (razumio sam pod ovim aristokraciju) još više njih, koji bi se u zgodan čas izložili na javno proti Tomašiću. Kako vidiš razgovor vrlo interesantan i pun je bio nekojih podataka, koji su osobito važni, i iz kojih se vidi, da postoji neka tajna četica od možda tri ili četiri, a možda i više, koja u Pešti oprezno sondira i pripravlja se za sve eventualitete, možda i zato, da u zgodnom momentu obere plod resolucionaške politike. Rauch sam učinio je razne korake kod Apponyia, dapače i kod Banffy-a

3

, koji je na oko vrlo protivan nagadjanju sa Hrvatima, a ovamo intrigira. Interesiralo me, pak sam Oršića, koji mi se ne čini osobito prefrigan čovjek sa svakojakim upitima činio, da se izbrblja i pripoviedat ću ti o tom. Ali ovaj dugi razgovor i razmišljanje kašnje o njemu učinilo je, da sam na brzojave bio sasvim zaboravio. U mene je tvoj 1 for i 24 novč. Nemam austrijskih biljega pri ruci, da ti pošljem, a naputnicom me ženira slati ovu svoticu, Bog zna što mogu promisljet. Dat ću ti je, kad se sastanemo. »N(aše) Jedinstvo«

4 baš ljudski buči i »minava«. Najbolje je ne osvrćat se na njegove napadaje, koji od nekoga moraju bit inspirirani. Samo da mu Smodlaka ne »abruma«

5

. Moli gdju, da se ne ljuti što mama nije dobila telegraf. 1 Oršić — Orssich Slavetički Juraj, novinar (u starosti od 79 godina umro u Zagrebu 6. IV 1959.) Objavio je pjesme u »Viencu«; bio je dopisnik »Obzora« i »Jutarnjeg lista« iz Beča i t. d.; pisao pod inicijalima J. O. S. 2 Rauch Pavao ban (Zagreb, 20. II 1865 — Martijanec, 29. XI 1933). Kao magnat član Sabora. Pošto je izgrdio Khuena u Saboru i javno se izvinio (1896), povukao se privremeno iz političkog života. Na njegovo banovanje (8. I 1908 — 5. II 1910) odlučan je utjecaj Beča, a mentori su mu Kršnjavi i Frank. Vladina stranka na februarskim izborima nije dobila ni jednog mandata te se Sabor takoreći nije ni sastao. Insceniran je veleizdajnički proces (3. III — 5. X 1909) protiv vođa Srpske samostalne stranke (učlanjene u Koaliciju), koji je imao obezglaviti srpske mase u zapadnim krajevima Banovine. Članak pak Friedjunga u Neue freie Presse (25. III 1909) u kom su oklevetani vođe Koalicije s veleizdaje, izazvao je njihovu tužbu i proces pred bečkim porotnim sudom (9. XII — 22. XII 1909). Oba procesa zadala su udarac prestižu Monarhije. Više o njemu v. »Pokret«, 1910, br. 10 i 26; Novosti, 1933, br. 33b. 1 B a n f f y Desider (Dezsö), mađarski političar (Kološvar, 28. X 1843 — Pešta, 23. v 1911). Postavši predsjednik ministarstva 1895 (—1899) pratio je kralja po Hrvatskoj ; u njegovu prisustvu zagrebački su studenti spalili mađarsku zastavu (listopad 1895). Kao voda mađarske nacionalističke grupe član je (samo kratko) odbora Mađarske koalicije za pregovore o primjeni Riječke i Zadarske rezolucije. Opširnije o njemu vidi: »Branik«, 1911, br. 24, nekrolog dra M. Polit-Desančića. 4 Kao nastavak lista »Jedinstvo«, organa Hrvatske narodne stranke u Splitu, počelo je 4. VII 1905. izlaziti »Naše jedinstvo« s označenom XII godinom izlaženja. Urednik je bio Antonije Stražičić od početka izlaženja do zadnjega broja 30. X 1918. 139