ARHIVSKI VJESNIK 6. (ZAGREB, 1963.)

Strana - 110

Rijeka 17. III 1904. Opterećenošću na listu Šupilo se ispričava Trumbiću za izostali od­govor. Savjetuje mu da Splitski odbor pošalje u Senj trećinu zatražene po­moći. Ponovo ga pozivlje u Rijeku spomenuvši da ruski konzul želi sastanak s njim. Od brzojava do pisma proteklo je 6 dana! Ispričaj me pred tobom. Ne ide, te ne ide. Kidam se u četvero, pa ne mogu odoljet. Organizatorni posao vrlo je težak, a onda svakovrsti drugi poslovi. Jedina sreća, da sam uz sav rad od svojih 14-15 sati na dan zdrav i čvrst. Svrhom siečnja bio sam propao tako, da sam se prepao. Jedva sam se vukao. U 4 ure u jutro nisam mogao više ispravi jat list. To je nenadni rad zatekao organizam ne­pripravan. Kad se priučio, onda je opet dobro. A kako sada ti? Evo ti odgovora iz Senja. Ono 'je hajdučtvo i favoriziranje. Vlahović' hoće da nagradi svoga pisara i t.d. Pošljite im trećinu i dosta. Akačić ti je bio pisao, ako možeš, da dodješ ovamo. Važna je stvar. Jedna vrlo ozbiljna osoba želi govoriti s tobom; jedna od onih koje imaju u svojim rukama mnogo niti: ruski konzul 2 na Rieci, koji, izgleda da je konzul za naše stvari i prilike. Onda ću ti dat i one primnice, koje nisam napravio, ali bogme, kad bi ih poslao gotove od tvog koncipienta ili pi­sara uredjene, da ih podpišem, puno bi me obvezao. Reći ćeš mi: Uzmi još koga? A koga? Kisić 8 bi došao, ali nit on može ostavit don Jura, nit bi mu ga uzeo. Marj(anović) je na Crvenoj, a ove zagrebačke astrologe nije mi milo. Volim ovako. Možda se ipak trefi osoba kakvu trebam, dotle ću se mučit. List ide: sada pravimo 3300 kom. na dan. Zagreb oko 250, Sisak 80-100. Dobro, što ne? Poštom ide posebice na 1400 adresa — tako rekuć u svaki kutić! Znam, ljudi prigovaraju. Oni misle, da je to samo dat štampat, pa eto Timesa! Kad naši ljudi ne znadu ni pisat! Za izpravit, prečinit, pokratit desetak stupaca tudjeg rukopisa treba izgubit 5-6 ura. Rietki su, kojim se može metnut kako pošlju. A opet mi se ne smijemo povadjat za »Piccolom« i donosit po stupce pikanterija o procesu Murri-Bonmartini 4 , nego o stvarima našim. Tu pak fali kulture, osjeća se. Dobro je da ide i ovako. Vaše novce nisam još ni taknuo. Svi su na mjestu. Može doći nenadna, pak nek su tu, dok se učvrsti list. Što ti se čini od Zagreba? Da sam otišao, bez velika kapitala, s par hiljadica brzo potrošenih, bilo bi se i meni onako dogodilo. Na cesti! U tukli bi me bez sredstava. Franka nemogu utuci jer ga drži vlada. Velika se sila podigla. Zelotizam vlada! Pisao si mi da li ćemo se i mi dva posvadit. Ja mislim da nećemo. Ako me budeš poslao na Zem(aljski) Odbor poslušat ću te, povećat ćeš mi dohotke, a uman j it posao na četvrtinu! A gore nego si me sad s ovim listom upregnuo, bogme ne može, ni da sam na galeri, pa eto nismo se posvadili, nego neka se samo radi! Smodlaka je djetetina; što je on učinio ne može se kritizirat, padaju gaće, dolazi bljuvanje! To nije udarac, nego litavica. Pomisli kako mi se ispričao na oštar ukor radi zloporabe tvog poz­drava (medu nama rečeno): Piše, »da je on to učinio baš zato, što je znao, da mu bez onoga nebi bio štampo!« Imam pismo i čitam i neću da vjerujem, da je to upisô Smodlaka! Cini mi se prestrašno, a ipak je crno na bielu. I on kan da nit ne osjeća što ono znači! Boga ti, proberi med ju tim mlad j im, valjanim, ako bi tko htio doć k listu, ali ne privremeno i da bude takav, da me može u potrebi zamienut. Ima mladih dokturića, kojim bi bolje bilo ovako nego robovat u dikaste­rima 5 , a kad bi bio dobar mogao bi računat, toliko da prodje, kao pošten 110

Next

/
  • Layout
  • Zoom
  • Rotation
Thumbnails
Contents