ARHIVSKI VJESNIK 6. (ZAGREB, 1963.)
Strana - 106
ostati. Kakav će taj rad da bude? Nećete li još možda doći i u javni sukob? Meni je odavle težko odgovoriti na to pitanje, ali nešto će ipak sliediti. Nakane, osnove uzdrmane su i moralno smo svi potišteni, i doma i prema vani. Izgleda da nismo ozbiljni i narodnjaci će se rugati. A što tu drugo ostaje, nego poraditi, da se ovaj utisak izbriše. Samo je pitanje: kako? Teško je, tim više što nije načelna stvar, koja je odlučila. Meni je, u malenu, Heimerl nešto slično napravio kad sam ga htio uzeti na list. Činio mi je bolest. U dva dana u Zagrebu tri sastanka mi je obrekao i na nijedan nije došao! Kad smo se pozdravili, izgledao je kao mrtvac. A ja sam progutao — i evo ti me ovako. Nama je neki vrag, da nas u najljepšem času uviek nešto omete. Bit ću oprezan u primanju članaka o toj stvari a ti, Boga ti, ne prekidaj staro prijateljstvo. Eda u toliko zamašniji dogadjaji u proljeću dadu prilike, da se opere ova blamaža. Tu će se trebat žrtvovati, koliko se više može. S listom sam baš na trista muka. Ovakav podhvat je užasan. Nisam toliko poznao stvar — a još uviek fali i fali, jer je list daleko ispod očekivanja. Za ove stvari treba danas kapital od stotine hiljada. Narod, čini se, to ne opaža i listom se predbrajaju. U ovo 8 dana morali smo što za predbroj, što za prodaju povisiti naknade za 400 eksempl. više. To je za naše prilike vanredno. Iz Banovine, iz Dalmacije i t.d. odziva dosta. Ali bogme radim! od 10 sati u jutro s prekidom objeda i večere — do 4 sata po ponoći i tako sve ove dane. Ne bi se vjerovalo koliko se može izdržati. Nadam se, da će s vremenom, kad se tiskara poveća (sad ni slova nemaju) bit puno bolje. Neću ti pisat što da učiniš, nego, molim te, piši mi, što si odlučio i informiraj me o svemu, da se znam regulirati s listom. Ali da te to učini klonuti i bataliti sve — ni govora! Onda bi tek bila prava bruka. Bilješka A. Trumbića: odg. 17. I. 1 O polemici i javnoj svađi između Trumbića i Smodlake koje su nastale kad se ovaj 2. i 1904. odrekao poslaničkog mandata u Saboru i time prestao da bude prisjednik Zemaljskog odbora, vidi: »Izjava dra J. Smodlake u povodu izjave Kluba stranke prava u dalmatinskom saboru od 10. I 1904«. Leonova tiskara, Split. Na to je Trumbić u »Narodnom listu« 1904, br. 13, Prilog, objavio: »Odgovor dru J. Smodlaki na njegovu izjavu od 18. I 1904«. Smodlaka je replicirao u »Jedinstvu« 1904, br. i6, Prilog: »odaziv na .Odgovor' dra Trumbića . . .«. Na kraju je Trumbić dao štampati letak: »Zaključna rieč. Split, 24. II 1904«. NBS Rijeka 9. I 1904. Šupilo piše Vatroslavu Jagiću 1 u vezi članka »Momsen i Slaveni« i objašnjava mu negodovanje pisca u tom članku izazvano Jagićevim pisanjem prigodom Mommsenove smrti. Onaj članak »Momsen i Slaveni« napisao je jedan profesor iz Dalmacije, koji — sudeći po nekim tvrdnjama, što se sa Vašim člankom u D. R. slažu — mora bit imao u rukama ovu smotru. Nazori su vrlo subjektivni: Vi držite, da pokojnik nije bio tako »crn« (biva naš neprijatelj) kako ga pišu, a profesor iz Dalmacije ljuti se na Vaš člančić, da ste kušali »prati« Mommsena 2 , pak u svome jadu malo i rekriminira. 106
