ARHIVSKI VJESNIK 4-5. (ZAGREB, 1962.)

Strana - 347

određen je pregled srp. škola i objavljeni predmeti koji se uče u njima. Naređenje iz g. 1847. da se u srpske škole u Petrovaradinskoj regimenti i u Šaikaškom bataljonu uvede latinica i slavonski jezik, te izveštai komandanta šajkaškog bataljona iz iste godine o srpskim školama. Te ie godine izvešteno da nastava u srpskim školama stoji sasvim pod- uticajem sveštenstva. 14) U oblast kulture spadaju ovi akti ovog fonda: Iz g. 1783. o reviziji knjiga (katalozi): g. 1786. poverene su Dvorskom ratnom savetu knjige koje su bile g. 1773. pronađene kod Jezuita u Petrovaradinu. Izveštaj da je unterlaitnant Nikola Stamatović štampao g. 1798. u Budimu srpske narodne pesme. Aikt iz g. 1807. govori o kniizi srp. pesama iz g 1806. G. 1816. traži se popis spomenika i istoriiskih mesta u Sremu, a g. 1818. izašla ie u rukopisu nemačka knjiga: Spisak fosilija i mineraloška geografija Slavonske gramce. G. 1808. dopušteno ie- otvarani e knjižare u Karlovcima, a iz iiste godine potiče spis o Dositeju Obra dovi ću. Spisi o cenzurisaniu sroiskih novina i knjiga iz Beograda potiču iz g. 1831, 1833, 1834, 1842, i 1847. U fondu se g. 1837. spominje da ie u Zagrebu umro penz. major pl. Gvozdenović i ostavio legat za stipendije srpskoj deci, a g. 1843. se saopštava da je g. 1843. obrazovana zaklada Save Tekèlija za književnu akademiju. G. 1839. bilo je dopušteno da se otvori kasino u Zemunu. 15) Kako u Vojnoj granici kao vojničkoj zemlii nije bilo političkog života, prirodno je da se u ovom fondu, izuzevši akte o Srbiji i Bosni, naročito prezidijalne, dokumenti s političkim sadržajem pojavljuju samo sporadično. G. 1808. prijavljen je bio pravoslavni episkop iz .Karlovca, Moisije Mioković da je prilikom svoga boravka u Temišvaru kao administrator Temiišvarske eparhije onde stalno prisustvovao sastancima sa sumnjivim Srbima i da je kroz to vreme dva puta odlazio u Beograd, pa su o tom bili provedeni izvidi. G.'

1813. naređen Je stalan nadzor nad pravoslavcima u Slav, vojnoj granici. Imaju se pobijati glasine da se neće dopustiti osnivanje novih srpskih škola, a mitropolitu da treba saopštiti da se obrazovanje sveštenika neće oduzeti njegovom rukovodstvu, a svetovne škole da će voditi postavljene vlasti i direktori. G. 1827. došao je major Radišić iz Brodske regimente, kao pravoslavac, u sukob sa svojim komandantom u jednoj sedmici, gde se radilo o razmiricama između katoličkih i pravoslavnih graničara. U aktima iz g. 1825, 1827, 1828, 1830, 1832. i dalje iznose se tužbe o zlom postupanju srpskih vlasti s austrijskim podanicima u Srbiji. Iz g. 1832. potiče na nemački prevedena poslanica Vuka Karadžića knezu Milošu o političkim prilikama u Srbiji i akti o postupku austrijskih vlasti s Vukom zbog toga čina. G. 1833. Dvorski ratni savet naređuje komandi Slavonske granice, a ovaj vojnom komandantu u Zemun, da budno pazi na štampu u Srbiji. G. 1843. zabranjena je politika u Granici, valjda u vezi sa zabranom ilirskog imena u Hrvatskoj. G. 1846. naređeno je sprečavanje unošenja letaka u Granicu, a g. 1847 podneo je »srpski narod« u Šajkaškom bataljonu Caru tužbu protiv ko— 347 —