ARHIVSKI VJESNIK 2. (ZAGREB, 1959.)

Strana - 219

U Gyekenyes je slato na adresu Jugoslavenskog crvenog bataljuna, gde su bili kao starešine: Matuzović, neki Kovač i neki Veneš. Prva dvojica su bili zapovjednici vojnika, a treći je bio za nabavku hrane. Odatle su oni slali najviše preko švercera a kome su ovi predavali nije mi poznato. Ovim putem su išli listovi za Zagreb i Sarajevo a za Beograd je išlo preko Komol-a, gdje smo slali najviše. U Kiskimhalasu preda vato je povereniku direktorij uma nekom Kneževiću učitelju. Ovo je bilo za Banat i Bačku. Knežević je mlađi čovjek oko 30 godina, dosta slab, visok, crnomanjast, a mislim da je iz Sombora. Kome su u Szombathelyu Mađari slali lično ja neznam, ali je tamo bila crvena vojska, čiji je poverenik bio neki Radak, Mađar. Na ovaj isti način slali smo i ove leteće listiće a najviše smo slali preko Komloa, gdje je po nekad išlo po pola vagona, t. j. oko 100.000 primeraka. Noje je tamo bio poverenik stanice i svu ovu daljnju ekspediciju on je vršio. Mi smo samo kurire plaćali a one koji su prenosili preko demarkacione linije, plaćalo je odeljenje za inozemsku propagandu, čiji su poverenici bili Dr. Hajdu, i Por Erne. Por je pred pad boljševizma na tri dana ranije pobjegao preko Austrije a govori se, da je sobom odneo preko K 5,000.000. On je sve nas u Jugoslavenskoj frakciji plaćao mesečno, ali za posljednja tri meseca nismo ništa primili. Redakcija lista bila u Roza ulici br. 61. gde je i stan bio frakcije, kako naše, tako i ostali narodnosti. Često puta među nama je bila raspi a oko načina i pravca cele propagande. Prvi broj lista sadržavao je propagandu za Jugoslavenski živalj u Mađarskoj, ali Matuzović, Ljuština, Hegyi Josip i Vukičević (lažno ime Nikola Ilić) bili su zato da se radi samo na propagandi u Jugoslaviji, veleći, da je to najsnažnija stvar da se u Jugoslaviji postigne uspeh. Oni su ovo mišljenje zastupali energično i odma je list počeo pisati samo za Jugoslaviju. Za Jugoslaviju je list nosio ime: »Crvena Zastava« organ jugosl. komunista a za Ugarsku je nosio naslov »Crvena Zastava« organ revolucionarnih socijalista i komunista. Sav novac oko izdržavanja lista, kao i naše plate primao je Matuzović ili od Bele Kuna ili od Pora, a sav novac dobijen je iz Rusije, za propagandu u Jugoslaviji. Matuzović je u novembru 1918. god. došao iz Rusije zajedno sa Vukičevicem — Ilićem a i Hegyi je došao iz Rusije. On je Mađar iz Sarajeva mislim željezničar. Hegyi je bio dva dana u Pešti a najviše se bavio u Kapošvaru i Gyekenyesu. On je mali, plav, star oko 38 godina njegova žena i dete bili su u Temišvaru ili u Resici a Hegyi je na 2 nedelje prije pada boljševizma otišao u Jugoslaviju preko Segedina. Dr. Hajdy je imao dva brata od kojih je jedan medicinar i oni su također bili u Kapošvaru na radu kod Dr. Hajdy-a, i oni su također iz Pečuja. Kazao sam napred da sam prelazio u Jugoslaviju radi propagande za republiku ali to je bilo u vremenu od novembra do februara prošle godine kao agitator mađarske socijal. partije a u Temišvaru sam izabran za člana odbora temišvarske socijal. partije, gdje je bilo, još 19 lica. Tada je »Sloboda« u Novom Sadu pisala, da sam mađarske vlade plaćenik, međutim tada sam ja plaćan iz radeničkog socijal. fonda. Za vreme boljševizma nisam nikad odlazio u Jugoslaviju. Iz Pešte su kao naši agitatori i kuriri odlazili samo 2 lica i to: Spasoje Stejić, koji je došao iz Rusije i Ibra Sahanić, Bosanac, iz Kapošvara na Gye— 219 —