ARHIVSKI VJESNIK 2. (ZAGREB, 1959.)

Strana - 217

nisam mogao dobiti dozvolu za preselenje iz Pešte, to sam se odmah vratio u Peštu. Tada sam još vođen kao agitator kod socijal. partije u Mađarskoj sa platom od K 1.200 mesečno a prilikom putovanja još dnevno K 35. Na ovoj službi bio sam sve do 27. februara, pa zatim čitavih mesec dana bio sam bez posla. 13. marta tek. god. ja, Pa ja Jelić, krojač, Svetozar Krstić, Kopljar Josip, Milan Bašić, pekar održali smo javan zbor u savezu tipografskih radnika u cilju osnivanja socijal. partije Srba, Hrvata i Slovenaca, koji su u Mađarskoj. Tada smo govorili, ja, Kopljar, neki Rumunj Avramesku i dvojica komunista od kojih znam Zmaja Suljića. Ova dvojica su govorila, da organizacija treba da bude komunistička i da mi treba da se priključimo komunistima, koji su na čelu sa Matuzovićem Ivanom, Bosancem bili zajedno u komunističkoj terorističkoj partiji. Tada sam ja govorio protiv komunista kao i Sava Mirko vić i Svetozar Krstić. Mi smo bili za to, da naša ovd. organizacija treba da radi kao i socijal. organizacija u Srbiji. Za naš predlog je bila većina i odmah je izabrana uprava, gde sam ja izabran za, predsednika, Josip Kopljar, bravar za blagajnika i Sava Mirković za sekretara. Odmah je rešeno, da naše prosvetno društvo »Sloboda« obnovimo. Poslije ovoga u toku od 14 dana mi smo vodili pregovore sa komunistima Matuzovićem, Suljićem i još nekim drugim o spajanju naše organizacije sa komunistima. 21. marta mađarska socijal. partija stupi u zajednicu'sa mađar. komunistima, te smo posle ovog događaja održali dve sednice na kojima su bili i komunisti Jugoslaveni. Tada je rešeno, da se spojimo i da u Upravu uđu po pet lica od komunista i socijaldemokrata. Tada je izabrana ova Uprava: predsednik Ivan Matuzović, sekretar Sava Mirković a za blagajnika ja. Kao članovi uprave ušli su još ovi: Franja Puškarić, N. Pistulić, Smajo Suljić i Nikola Klaić. Rad je počeo 1. aprila tek. god. Tada je nama bio cilj da podpomažemo mađarsku vladu u svemu. Tada smo agitovali, da Jugoslaveni stupe u mađ. crvenu vojsku, te smo tako upisali oko 200 ljudi, a dotle je već bilo skupljeno oko 300 ljudi, koje su Matuzović i Suljić ranije pokupili. Tada je već bila boljševička vlada u Pešti. Na ovom upisu je radila neka Jovanovićeva, kći Uroša Jovanovića, činovnika na pošti u Beogradu. Ovaj Uroš je bio kod nas kao agitator za prikupljanje crvene vojske. Jovanovićevu smo plaćali sa K 800 i ona je radila do 16. maja, kada više rada nije tu bilo za nju. Još u aprilu mjesecu Sava Mirković otišao je u Kapošvar kod Dr. Đule Hajdu-a, koji je bio kao vojnički komandant crvene vojske u tom kraju. Iz Pešte je sa Savom otišao neki Singer trgov. pomoćnik, Mihalj Radivojević — Ivano vić i Ste van Šivački. U Kapošvaru su dobili instrukcije za boljševičku propagandu u Jugoslaviji. Tu su angažovana još 12 lica i svi su zajedno otišli u Jugoslaviju. Novac su dobili od Dr. Hajdu, a od nas nisu ništa dobili na agitaciju sem po K 1.000 za trošak. Sava je imao da ostane u Pečuju kao glavni poverenik, ali kako su oni to organizovali ja neznam, već znam da su imali stalne kurire preko kojih smo dvaput nedeljno dobivali izvještaj o radu u Jugoslaviji. Tada je već bio došao Lazar Vukičević, tipograf iz Beograda, koji je postao kao glavni civilni vođa našeg boljševičkog pokreta a Matuzović je postao vođa crvene garde. Meni su dodijelili unutrašnji rad za Ugarsku, ali pošto sam bio sam, ja u tom pravcu nisam ništa radio. — 217 —