ARHIVSKI VJESNIK 2. (ZAGREB, 1959.)
Strana - 117
Prilog 2 Radnici sviju zemalja, ujedinite se ! SVIMA ! SVIMA ! Vojnici! Vojnici! More krvi je proliveno. Vaši drugovi, Vaša braća, koji su na albanskim brdima, na snežnim poljanama Rusije i u hladnim rovovima Francuske ostavili svoje umorne kosti, ustaju danas i zgrčenom pesnicom pitaju: »Zar još nije dosta krvi!« a vampiri i njihovi i Vaši odgovaraju im: »Ne, nije — neka gine raja, kad je luda!« Hiljade i hiljade majki, žena i sitne dečice kukaju za onim nevinim žrtvama i sve to more suza nije kadro, da gane krvoločna, zvjerska srca Vaše gospode. Novih žrtava oće novoga pokolja među sirotinjom. Šalju Vas, eto, da ugušite revoluciju mađarskih i ruskih radnika i seljaka, koji su oteli vladu svojoj gospodi i rekli: »Mi smo država. Mi, koji radimo, mi ćemo i vladati!« Zar je mađarski radnik i seljak kriv za sva ona zla, koja Vam je nanela prijašnja mađarska vlada? Ne, on je morao, jer nije znao, što radi. Danas je progledao i došao pameti. Mađarska radnička vlada ne će nijedne mrvice Vaše zemlje, pa zašto onda dižete puške na nju? Okrenite oružje protiv svojih vlastitih neprijatelja: bankara, fabrikanata i svih ostalih pijavica! Otvarajte oči, drugovi vojnici i potucite sve one, koji Vas varaju i koji Vam lažu! Nemojte gušiti revoluciju mađarskoga radnog naroda, jer ko otima slobodu drugome, taj će je i sam izgubiti! Dole sa militarizmom! Drugovi, tvornički radnici! Dosta je bilo izrabljivanja, dosta gladi i nevolje. Prenite se i otvarajte oči! Danas se diže širom celoga sveta radnik i trga lance, u koje su ga zavezali njegovi izrabljivači. Danas dolazi do spoznaje, da je plodove njegovoga rada uživala samo gospodska klasa, a on sam umirao u gladi i tuberkulozi poput šugavoga pseta za tuđim plotom. Samo onaj srne živiti, ko radi. U današnjem društvu vidimo naprotiv, da se oni, koji ništa ne rade valjaju i guše u obilju, a Vi, koji ste sve te strojeve napravili, gladujete goli i bosi sa svojim porodicama. Dižite se i proterajte pijavice svoga sirotinjskoga znoja! Recite im: »Dosta smo Vam miliona stekli, dosta ste nas varali, krali i mučili, sad je došao čas, da se oslobodimo!« Seljaci ! Zemlja pripada samo onome, ko je svojim rukama obrađuje. Kod nas naprotiv poseduje po nekoliko hiljada jutara zemlje onaj, koji ne poznaje razlike između pšenice i ječma. To su Vaši vlastelini. Proterajte te gadove, koji su svu tu zemlju u prijašnjim vremenima oteli iz V a ših ruku! I dok su oni u toplim sobama pili, jeli i bez truna korisnoga rada sticali novac na novac, Vi ste teglili od rana jutra do mrkle noći poput govečeta. Kakve ste koristi imali od svoga teškoga rada? Nikakve, jer ste morali sve, što ste zaradili dati za porez, namete, daće itd. I ako je bila nerodica, pa nije — 117 —
