ARHIVSKI VJESNIK 1. (ZAGREB, 1958.)

Strana - 91

ki smo ga po želji Madžarov dobili med vojsko, le na papir ju, da so se pa gospodarski Madžari docela dočili od naše državne polovice. Ako v Avstriji ljudje sedaj trpe toliko pomanjkanje, je mnogo kriva Ogrska, ki ni nastavila proti nam carinske meje, ampak nam mejo kar zaprla. Zato moramo zopet zadovoljni biti z najslabošo moko, zato ni dobiti za ljudi ne žita, ne masti in sa žival ne ctrobi in drugih močnih krmil. Na račun dualizma gre večji del stradanja v naših deželah. Seveda Madžarom z njih stališča tega ne moremo zameriti; krivda je pri naših državnikih, ki ne vzdrže tekme z ogrskimi. Zato je prav, da se ogrom enkrat od vseh strani pove, da niso neomejeni gospodarji v Avstriji. Zahteva po samostojni jugoslovanski državi torej ni kak ideal, ki se nam bliska le od daleč, ni fantom, di se zanj vnemajo le gorečniki, nepraktični politiki; zahteva ng^e deklaracije je nujna potreba našega vsakdanjega kruha, ki se mora čim prej za nas ugodno resiti. AIRP SDDS — 2463-1918 73 Sušak, 29. IX. 1918. Pogranično redarstveno satništvo dostavlja Zemaljskoj vladi letak dr. A. Trumbića naslovljen na generala Borojevića. Branko Otmar, urar u Crikvenici, dobio je na čitanje od nepoznatog vojnika priležeći pod ./. letak — glaseći na Preuzvišenog gosp. generala Borojevića, koji se na daljnje uredovanje predlaže. Kogod nađe ovo pismo neka ga preda: Njegovoj ekselenciji maršalu Svetozaru Borojeviću od Bojne Gospodine g jener ale! Osećam se ponukanim, da Vam u ovom velikom, kritičnom momentu po razvoj čitavog čovječanstva upravim nekoliko riječi: Vi ste danas jedini od austriskih gjenerala, koji se je pokazao sa vojničkog gledišta na visini, prema obštem sudu svih saveznika. U vašim se rukama danas nalaze vojnici, sinovi našeg naroda, na osnovu grube vojničke sile. Kuda vodite te dobre i poštene ljude? U čiju korist dopuštate da gine cvijet našega naroda? Ne mogu pomisliti, da Vi, čovjek tako velikog talenta i spreme, ne znate, da naši ljudi boreći se u austriskoj vojsci, ginu u korist Nijemaca. Planovi njemačkih kolonizacija i denacionalizacije naših krajeva ne mogu Vam biti nepoznati, kao ni to, da njemački planovi zahtijevaju definitivnu propast našeg naroda. Usprkos jasnoj slici naše nacionalne sudbine u slučaju njemačke pobjede, Vi ipak tjerate svoju rođenu krv, da se sama uguši i preda u trajno ropstvo najbrutalnijem elementu kulturnog čovječanstva. Zar niste naučili poznavati pruski moral na osnovu Brest-Litovskog i Bukureštanskog mira! Zar ne vidite, da se borite za principe zastarjele, anahronističke, koji moraju podleći prirodnoj evoluciji čovječanstva! — 91 —