ARHIVSKI VJESNIK 1. (ZAGREB, 1958.)
Strana - 342
Ja sam jedno i drugo shodno upotrebio, da sve, koj na javnomnjenje upliv imadu, koliko toliko umirim i utješim, te tako da bi u obale umjerenosti odpor zakružiti moguće bilo, koj se je više i više protiv vladi kad nas razprostirati počeo, i koj će našoj stvari, kako i sam uvid jam, ako ne posve propast, tako ipak veliku škodu doprineti. — Ukoliko mi je to od ruke pošlo vi dit ćete iz naših novinah. Odpor taj, uvjeriti će te se istina bog, nije prestao, ali opet mislim da je puno više umjerenu, i u toliko manji, što prestaje na one naše velezaslužne domorodce bezobzirno napadati, koji su, kako mislim, jedini u staležu svome narodu pomoći, i na to djelovati, da naše pravedne želje izpunjene budu. Verujte mi drage brate, da ne samo ja, nego i više nas dobro uvid jamo, da je težak i vèrlo težak položaj onih muževah, koji na kormilu naše carevine stoje; uvidjamo, da nije mala stvar korenito preporod jene naše velike države tako berzo proizvesti, i svim narodima po njihovoj želji ugoditi, no prem da sve to uvidjamo, čini nam se, da je hèrvatsko-slavonski narod opet po svojoj iskrenoj priverženosti toliko zaslužio, da se jednom javno spozna, — da ovaj narod više u nikakoj subordinacii prama najnevjernijem narodu carevine austrijske, t. j. prama Magjaru neštoji, i da vlada javno kaže, da je naša trojedna kraljevina nerazdružim djel velike Austrije, a ne više prikèrpak magjarske sile. Jerbo brate, dok ovo carska reČ nepotvèrdi, nemože naš narod čisto pouzdanje u vladu austrijskog cara imati. Opečen se vatre boji, a tako i mi, znajući bo, da nije ovo pèrvi put, gdë Horvati svojom kèrvi, svoja i svog kralja prava proti nevjeri magyarskih rebellah obraniše, pa opet i opet aziatsko se koljeno na kormilo pope, i svom kralju svagda vjerni narod hèrvatsko-slavonski gnječiti stade. Pogledajte samo kako »Lloyd« ovaj poznati organ ministarske politike magjarskom kolenu laska, i tako se vèrlo čuva, što o zaslugami i vjernosti Slavjanah uopće, a Horvatah i Slavonacah osobito što da spomene, ma još tako očevidno bilo. — Čitajte samo »Presse« ovaj jedini list poštenoga karaktera u Beču, što on o tom postupanju mnije, uzmite najposle i ono, što se u Kromerižu stvara i govori, a nezaboravite pri svem tom, kako je neznam čija politika, — diku našeg roda, našeg milog Bana zabacila, pa će te vidi ti da je — ne po tuđoj intrigui — nego naravnim putom ona odpora postala, koje sad uobće proti bečkoj vladi javno mnjenje u Hèrvatskoj zauzela. Ne znam jelise ovom odporu baš u Beču kakova važnost daje, neznam dali će isto i nami hasniti, ali budite uvjereni, da će zle, jako zle poslédice iz svega toga za sve obću deržavu proizteći, veća može biti nego mnogi mnije, koj na visokom pozorištu stoji. Ja vam se mogu bogom zakleti, da samnom strasti ne vladaju, i da ja dosta hladnom kèrvi sudbinu našeg naroda promatravam, ali vam mogu kazati, da je ova sudbina žalosna, — i da me sèrce boli, kad ju promišlja vam. Evo će biti sad naskoro godinu danah, da smo mi u nenaravni stalež provizoriuma stupili. Naša sudišta — oddavno ne najbolja — sad su posve u stalež samovoljstva stupili, po varmedjama delà ju vam pojedini sudci, što im se hoće, gnječe narod kako hoće, zakonite vèrhovne apelacie nemamo, jerbo smo se de facto od Pešte, gdë je naše vèrhovno sudište, odcepili; varmedje i gradovi, bansko vjeće samo slušaju kad im se hoće, a u njima uprav revolucionarni odbori rade što hoće, i tako mnogi i mnogi deržavljan ni kriv ni dužan tèrpi. Zlo i naopako, ako to bude dulje trajalo. Iz nekoliko primera sam se osvedočio, da se je veće velika i jaka nezadovoljnost po narodu razprostèrla. — Neki dan sam se eto baš s Parokom Havličkom razgovarao, koj je u glavi amo došao da svoje župljane proti pašaluku jednog suca brani 1 . — Narodne straže (Massal-insurekcia) koje su na Dravi stale, odredjeno je neki dan, da se kući odpuste. Nu kako baš evo danas čujem, nećeju ljudi oružja da polože, nego su amo prošnju podneli, da bi im se puške u rukuh ostavile; ne znam što će bansko vjeće na to odlučiti, nu svakako mislim, da nebi dobro — 342 —
