A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Radi rasciscavanja modaliteta isporuka propisano je i upucivanje Mesovite koraisije.386 Jugoslavia je, dakle, radikalno smanjila inace nerealno visoko potrazivanje od 523 milona dolara, dok je Madarska presla preko one gornje granice od 72 milona dolara od kője dugó nije popustala. Uspelo se, medutim, promeniti jugoslovensko stanoviste kője se odnosilo na cenovni kurs roba predvidenih za isporuku (svetske cene iz 1938.), te je obracunavanje vrseno po srednjim svetskim trzisnim cenama koje su vazile na dan potpisivanja sporazuma. U pogledu nacionalizovane i konfiskovane madarske imovine poverljivi zapi- snik je opste odredbe sporazuma tumacio ovako: „treba smatrati poravnatim sva ona potrazivanja i zahteve koje bi Vlada Narodne Republike Madarske, odnosno madarska pravna i fizicka lica mogla da zahtevaju povodom prenosa vlasnistva nad madarskim dobrima, pravima i interesima na Federativnu Narodnu Republiku Jugo- slaviju nastalog po osnovu Uredbe od 1. avgusta 1948.” Pod jurisdikciju ove uredbe podvedene su i hartije od vrednosti, ali su iz nje izuzeti jugoslovenski restitucioni zahtevi koji se odnose na umetnicka, istorijska i arheoloska dobra reglamentirana cl. 24 mirovnog ugovora. Predsednik jugoslovenske pregovaracke komisije je, pozivajuci se na sporazum, u svom pismu predsedniku madarske delegacije „potvrdio” da su se sporazumeli i o tome da je Jugoslavia Zakonom o nacionalizaciji, koji je s pozivanjem na cl. 29. mirovnog ugovora stupio na snagu 1. avgusta 1948, „stekla pravo vlasnistva nad pomenutim dobrima bez obzira na to da li je u predmetu utvrdivanja istih bila doneta posebna odluka. Shodno tome, Vlada Jugoslavije nece donositi dalje odredbe spram afirmi- sanja njenih prava osiguranih cl. 29 mirovnog ugovora.” Pismo se nastavlja ovako: jugoslovenska strana je „uprkos gorepomenutom” spremna da razmotri mogucnost izdavanja uredbe koja bi iz nadleznosti uredbi o nacionalizaciji i konfiskaciji izuzela one „stvarno u javnu administraciju nepreuzete manje kuce i zemljisne posede, koje njihovi madarski vlasnici neposredno ili putem srodnika drze u posedu.” I madarska vlada je prihvatila ovu reviziju u pogledu u Madarskoj podrzavljenih, ali stvarno u drzavno administriranje nepreuzetih manjih jugoslovenskih kuca i zemljisnih po- seda.387 Pod jurisdikciju ovog sporazuma potpali su i dvovlasnici, odnosno posedi u Jugoslaviji madarskih dvovlasnika u velicini od gotovo 300 hektara, kao i posedi od gotovo 368 hektara jugoslovenskih dvovlasnika u Madarskoj.388 Kao sto smo videli, zahtevi za naknadu stete madarskih drzavljana su po nume- rickim podacima daleko prevazilazili jugoslovenske zahteve, te su tako pregovaracke pozicije Budimpeste bile u pocetku znatno povoljnije. No istorijski dogadaji iz 1948. su pitanje obestecenja madarske imovine dislocirali iz kruga bilateralnih, uzih pita- nja o imovinskom obestecenju, te su na pregovorima iz 1956. ona bila povezana sa finansijskim dugovanjima koja su proistekla po osnovu izostalih reparacija i drugih ugovornih obaveza. Tako je uredenje od strane Jugoslovena eksproprisane, nacio386 Obaveze od 85 miliona dolara trebale su da budu podmirene do 1961, no postignut je sporazum o produzenju roka, pa je tako Madarska poslednje robne stavke isporucila 1964. MOL PM XIX-L-l-k-64 930/1966. Kutija 185. 387 MOL KÜM XIX-J-l-k-Jugoslavija-23/-sz.-l 956. Kutija 39. 388 MOL PM XIX-L-l-k-44 171/1 968-Ju-3. Kutija 185. 353
